Првостепеном пресудом објављеном 26. септембра, Жупанијски суд у Сплиту прогласио је кривим Драгана Васиљковића алијас капетана Драгана за четири дела ратног злочина из два догађаја, изрекавши му јединствену казну од 15 година затвора.
Главаш јесте „особит“ случај само по томе што су његове методе мучења заиста „атипичне и јединствене“ (случајеви „селотејп“ и „гаража“) и што је у питању један од хрватских хероја домовинског рата.
Међутим, од тада у јавност није процурила ниједна информација о даљем току поступка, па обавештавам заинтересоване да првостепена пресуда још није ни достављена странкама, а рок за жалбу тече од уручења писменог отправка пресуде. А када ће бити достављена не зна се, али се зна шта пише у чл. 458. хрватског ЗКП: објављена пресуда мора се написати и отпремити у року од месец дана после објаве, и тај рок се, у сложенијим предметима, може продужити за још месец дана. Ако је оптужени у истражном затвору, писана пресуда мора бити послана у року који је упола краћи од поменутих. И поменути рокови се, међутим, могу прекорачити ако их се председник расправног вијећа из “непредвидљивих или неотклоњивих разлога није могао придржавати те о томе обавести председника суда”.
Чињеница да се оптужени налази у истражном затвору и да му пресуда, иако је од објављивања прошло више од месец дана, још није достављена, упућује на закључак да је председник вијећа користио разлоге за прекорачење прописаних рокова.
Истовремено са објављивањем осуђујуће пресуде расправно веће је донело и одлуку о продужењу истражног затвора до правоснажности пресуде, позивајући се на обавезујућу процесну норму о продужењу притвора кад се изрекне казна преко пет година затвора. Одбрана је у законском року од три дана уложила жалбу на ту одлуку, побијајући је због повреде начела размерности – оптужени је до објављивања пресуде укупно био лишен слободе више од 11 година затвора, што износи више од три четвртине изречене казне, а и истекло је максимално време истражног затвора.
Одбрана се позвала и на досадашњу праксу Врховног суда РХ у сличним ситуацијама у предметима „Главаш“ и „Арамбашић“.
Бранимиру Главашу, хрватском генералу, правоснажну пресуду од осам година укинуо је Уставни суд и предмет вратио на поновно суђење Врховном суду, који му није продужио притвор иако му је укупна казна прелазила пет година затвора, од чега је издржао пет година и четири мјесеца. У случају Митра Арамбашића, војника Српске војске Крајине, који је ухапшен у САД на основу Интерполове потернице расписане по захтеву хрватског правосуђа по правоснажној пресуди којом је у одсуству осуђен на 20 година затвора, потврђеној и у поновљеном поступку. Врховни суд му је укинуо истражни затвор уважавајући начело размерности уз образложење да је укупно, што у екстрадиционом затвору у Америци, што на издржавању казне и истражном затвору у РХ, провео шест година седам месеци и 22 дана.
Врховни суд је својом одлуком од 16. октобра, која је уручена странкама почетком новембра, одбио жалбу оптуженог Васиљковићу као неосновану уз образложење да се лишење слободе у поступку екстрадиције не може рачунати у истражни затвор у току трајања поступка код домаћег суда.
Не ради се, по мишљењу Врховног суда, ни о идентичној ситуацији овог са случајем Главаш, будући да је Уставни суд у својој одлуци навео да је то “особит, атипичан и јединствен случај у досадашној пракси који се не може подвести ни под једну од уобичајених ситуација”.
Процесна ситуација у овом предмету, наводи се у одлуци Врховног суда, није идентична нити с процесном ситуацијом у случају Арамбашић, у којем је до укидања истражног затвора, због повреде начела размерности, дошло у обновљеном поступку, а у овом конкретном случају се не ради нити о правоснажној пресуди нити о обновљеном поступку.
Заиста не треба бити правник да би се закључило да оваква објашњења нису ни доследна ни логична. Главаш јесте „особит“ случај само по томе што су његове методе мучења заиста „атипичне и јединствене“ (случајеви „селотејп“ и „гаража“) и што је у питању један од хрватских хероја домовинског рата. А образложење Врховног суда „другачије процесне ситуације“ овог од случаја Арамбашића је атак на правну и животну логику, укључујући и математику као егзактну науку.
Саво Штрбац, Документационо-информациони центар „Веритас“
Политика, 13. новембар 2017, штампано издање
