D.I.C. Veritas

e-Veritas, 23. 09. 2022, На данашњи дан – 23. септембар

1687 – Погинуо српски војвода Стојан Јанковић (Жегар код Обровца, Далмација, Млетачка, око 1635 – 23.9.1687, Дувно, Херцеговина, Османско Царство), вођа ускока у Равним Котарима у северној Далмацији, у нападу на Турке у Дувну.

У борби с Турцима 1666. заробљен и одведен у Цариград, одакле је после 14 месеци побегао, што је опевано у српској народној песми „Ропство Јанковић Стојана“, а 1686. ослободио Сињ од Турака. За подвиге у борбама против Турака, и показану храброст 1670. Млетачкѕ република га одликовала титулом кавалијера и дала му велико имање у новоосвојеним областима у Исламу Грчком са “400 гоњала земље“, у Котарима.

Истакао се и у борбама у Херцеговини, а 1686. је ослободио град Сињ, Лику и Крбаву. Годину дана касније (1687) је погинуо током напада на Дувно.

1791 – Умро је Емануило Јанковић (Нови Сад, Хабзбуршка монархија, 1758 – 23. септембар 1791, Суботица, Хабзбуршка монархија), српски писац, преводилац, природњак, књижар и штампар.

Гимназију је завршио у родном Новом Саду а медицину је студирао у Халеу. У Прагу је изучио књижарски и штампарски занат. У Лајпцигу је 1790. купио штампарију и донео је у Нови Сад како би штампао српске књиге, али му власти то нису дозволиле па је штампао књиге на немачком, латинском, мађарском. У Новом Саду је држао књижару где је уз књиге нудио и музикалије, бакрорезе. Преводио је и прерађивао стране позоришне комаде, превео је комедију К. Голдонија “Терговци”, Ф.К. Штарка „Зао отац и неваљао син“, посрбио је и комад Ј.Ј. Енгела „Благородни син“. Превео је и „Описаније живота и хероических дел фелдмаршала од Лаудон“ непознатог аутора. Био је члан Природњачког друштва у Халеу и аутор је дела: „Физическо сочињеније“.

1836 – Умро Стефан Стратимировић (Кулпин, Аустријско царство, 26. 12. 1757 – Сремски Карловци, 23. 9.1836), митрополит карловачки.

1897 – Основано Српско привредно друштво Привредник у Загребу.

1923 – Умро Иво Ћипико (Каштел Нови, Далмација, Аустрија, 13. 1.1869 – Каштел Нови, Краљевина СХС, 23.9. 1923) истакнути српски приповедач из Далмације. Као ратни дописник учествовао у балканским ратовима, а за време Првог светског рата пратио српску војску у изгнанство.

Стваралаштво: „Приморске душе“ (1899) објавио је у Загребу. Кад је хрватска критика поздравила у њему нову звезду хрватске књижевности, он је дао изјаву да није хрватски, него српски писац. Остала дела излазила су у српским културним центрима, ћирилицом. Објавио је још четири књиге приповедака, „Са јадранских обала“ (1900), „Са острва“ (1903), „Крај мора“ (1913), „Прељуб“ (1914), два романа, „За крухом“ (1904) и „Пауци“ (1909), два драмска покушаја, „На Граници“ и „Воља народа“, оба без стварне вредности; потом мемоарску, ратну прозу, инспирисану Балканским и Првим светским ратом, „Утисци из рата“, „На помолу“, „Из ратних дана“ 1912–1917, „Из солунских борби“, „Из ратног дневника“, чија је вредност претежно документарна и журналистичка.

1944 – Из села Глушци (Метковић), етнички чисто српског села, хрватске и муслиманске усташе одвели 90 мештана тог села, углавном жена и деце, у логор Јасеновац из кога се нико није вратио. Бегом из колоне једини су се спасили трогодишњи дечак Неђо Бојбаша и његова мајка.

Од 120 жртава села Глушци у Другом светском рату (Музеј жртава геноцида у Београду), њих 111 је убијено у логору Јасеновац-Стара Градишка.

У последњем рату за југословенско наслеђе село је претрпело велико страдање, а више од 20 мушкараце је одведено у логор Лора код Сплита.

2007 – Умро Никола Ковач (Дубровник, Краљевина Југославија,16. 12. 1936 – Сарајево, 23. 09. 2007), романиста, професор Филозофског факултета у Сарајеву, председник Српског културног друштва “Просвјета”, академик

Veritas.info

 

Baner Sufinansiranja Foto: ilustracija, Ministarstvo kulture i informisanja, 664x195

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.