1991.
– Влада Хрватске је усвојила изјаву од пет тачака у којима се износе захтјеви и гаранције ЈНА и њеним припадницима у Хрватској.
– Отпочели су сукоби црногорских резервиста и хрватски оружаних снага на Конавлима и у Жупи дубровачкој.
– Предсједник Предсједништва СФРЈ Стипе Месић упутио је писмо Генералном секретару УН Перезу де Куељару. У писму Месића се између осталог каже: „У овим тешким тренуцима, док се на тлу Југославије води једини рат на нашој планети, одговорност Организације уједињених народа за заустављање крвопролића може бити пресудна. У овом бесмисленом рату пучистичке армије и Републике Србије против Републике Хрватске већ је смртно страдало на обије стране више од тисуће жртава, рањено је неколико тисућа војника и цивила, а број изјеглица је већи од 230.000. Десетине хрватских села, читави градови и стотињак највреднијих споменика културе потпуно су уништени.“
– У засеоку Ситник код Почитеља од припадника ЗНГ-а убијени су: Калинић Перица (1915), Матић Пајо (1910), Витас Душан (1953) и Радуловић Ваја (1920).
1992.
– Генерална скупштина УН, са 127 гласова ЗА, шест ПРОТИВ и 26 УЗДРЖАНИХ, изгласала је Резолуцију 777 СБ УН, чиме је СРЈ искључена из рада Генералне скупштине УН. Прије гласања пред Генералном скупштином је говорио предсједник југославенске владе Милан Панић. У свом говору он се заложио за повлачење свих страних трупа из БиХ, оптужујући притом свјетску организацију да у рјешавању југословенске кризе примјењује „двоструке стандарде“, а као примјер је навео нереаговање УН на присуство 40.000 хрватских војника у БиХ. Затим је, говорећи о континитету и признавању нових држава на тлу бивше СФРЈ прокламовао одлуку своје владе о признању некадшњих републичких граница за границе новостворених држава, да би, на крају затражио и формалан пријем СРЈ у УН.
– Владе РС и РСК закључиле су протокол о међусобној сарадњи у области политике, економије и друштвеног живота, саошптило је Министарство за информисање РС. Предвиђена је успостава јединствено образвоног система, формирања заједничког јавног предузећа за снабдјевање нафтом, обједињавање здравства, информисања, фискланог и царинског система, али и успостављање истог облика владавине, политичког система и истих државних симбола. Граничних прелаза између двију република неће бити.
– Предсједник Предсједништва А БиХ Алија Изетбеговић и хрватски предсједник Фрањо Туђман, послије трочасовног састанка, у сједишту УН у Њујорку иза затворених врата, саопштили су да образују заједнички војни Комитет са задатком како су описали да „координира њихове одбрамбене напоре“, а такође су заједно затражили и укидање ембарга на увоз оружја БиХ и Хрватској.
1993.
– Члан Предсједништва БиХ Фикрет Абдић је преко Хрватског радија упутио проглас народу Цазинске крајине у коме га је позвао да подржи његову иницијативу о стварању Аутономне Покрајине Западна Босна.
– Министар спољњих послова РХ Мате Гранић је упутио писмо предсједавајућем СБ УН, амбасадору Адолфу Тајлхарндту, у коме га обавијестио о одлуци своје владе да, уколико не буду усвојени услови и добијене гаранције које је усвјио Сабор Хрватске, да ће затражити повлачење УНПРОФОР-а, до краја новембра. Уз захтјев да буду унијети у текст резолуције СБ, Гранић је навео сљедеће услове: разоружавање свих војних и полицијских јединица „српских побуњеника“, које оперишу у УНПА и „ружичастим зонама“, затим да „Хрватској мора бити допуштено да одмах успостави државну власт у тзв. ружичастим зонама“, да се избјеглицама мора омогућити повратак, и најзад да „међународне границе Хрватске, које представљају и границе УНПА зона, морају бити стављене под ефикасну међународну контролу, чиме би се спречили српски побуњеници да их и даље нарушавају и пребацују оружје, муницију и другу опрему“. На крају писма је запрећено да ће Хрватска примјенит своје право државе чланице УН и захтјевати повлачење „плавих шљемова“ са цијеле своје територије.
Veritas.info
Povezani tekstovi
