D.I.C. Veritas

e-Veritas, 30.09.2022, ХРОНОЛОГИЈА РАТА У ХРВАТСКОЈ 1991-1995 – 30. септембар

1990.

* Због покушаја хрватског МУП-а да изврши премјештање оружја из милицијских станица у општинама са већинским српским становништвом на Банији, дошло је до масовнијег окупљања Срба. Специјалне снаге МУП-а Хрватске су том приликом ухапсиле 360 људи. Поводом овога  догађаја Срби из Петриње затржили су заштиту у касарни ЈНА.

1991.

* Предсједник СИВ-а Анте Марковић упутио је отворено писмо предсједнику Републике Србије Слободану Милошевићу. У писмо се, поред осталог, каже. “Вама се обраћам , јер је најављивање опште мобилизације у Републици Србији директно у функцији грађанског рата  и агресије једне републике на другу, уз употребу ЈНА. Немогуће је да се ово и овако ради без Вашег знања и сагласности, јер ви сте најодговорнији функционер у Србији. Ако није тако, повуците ове одлуке и смијените кривце.”

* Фрањо Туђман упутио писмо ЕЗ у које је затражио да “дванаесторица” осигурају прекид ватре у Хрватској и изврше притисак на Србију.

* Припадници паравојних формација Збор народне гарде у септембру 1991. у Хрватској су заробљавали војнике ЈНА на служењу војног рока, који су претходно положили оружје и предали се, и одводили их у логор који су формирали у Ракитју. Ту су издвојили Хрвате, Словенце, муслимане и Македонце и пустили их, а Србе су држали затворене тукли их, мучили и злостављали.  Тако је 30.септембра 1991. Бранко Тунић припадник ЗНГ-а ушао у собу гдје су били заробљеници, извео Марка Утржана (1971) и убио га. Против Бранка Тунића Тужилаштво за ратне зличине из Србије подигло је оптужницу, терете га за убиство Марка Утржана и малтретирање још 14-торице заробљеника.

 *  Комбинација етничке припадности и ситуираности коштале су живота Тврдоријека Стеву (1927), Србина,  угледног домаћина из Грубишиног Поља. На данашњи дан, по изјавама сведока, два мјештана Хрвата, проблематичног понашања одвели су Стеву до једног напуштеног дворишта ,  гдје су га убили и масакрирали. Иако постоје изјаве свједока у којима се наводи идентитет починиоца за овај злочин до данас нико није одговарао.

 1992.

* Копредсједници мировне конференције о бившој Југославији Сајрус Венс и лорд Дејвид Овен организовали у Палати нација у Женеви састанак предсједника СРЈ Добрице Ћосића и предсједника РХ Фрање Туђмана. Они су започели разговоре у широком спектру југословенско хрватских отворених питања и актуелних проблема. Том приликом су потписали заједничку Декларацију.

* Генерални секретар УН Бутрос Гали поднио је извјештај СБ УН о спровођењу одлука овог тијела преко УНПРОФОР-а,  на југословенским кризним подручјима. У извјештају он је истакао да су за лоше стање на свим секторима одговорне сукобљене стране.

1993.

* СБ УН на својој хитно сазваној пленарној сједници усвојио је Резолуцију 869, јединствену у историји УН, којом је манадат УНПРОФОР-у, продужен до 1. октобра односно само за 24 часа. Ријеч је била о томе да се претходно у овом тијелу није могла постићи сагласност чланица око текста резолуције којом би се продужио мандат мировним снагама, јер је Хрватска категорички захтијевала да се трајање санкција против СРЈ услови потпуним рјешењем проблема са Крајином.

 1995.

* Након обиласка некадашње РС Крајине помоћник америчког државног секретара за људска права Џон Шетак изјавио је да ће “реинтеграција Хрватске у међународну заједницу и међународне финансијске институције зависисти од поштовања људских права” и затражио да се оконча насиље над Србима у Крајини.

* Лондонски лист “Гардијан” објавио је дијелове повјерљивог извјештаја посматрачке мисије ЕУ у којима се констатује да је хрватска влада у великој мјери одговорна за злочине извршене  над српским цивилним становништвом током и по окончању офанзиве на РС Крајину. У том смислу, у Извјештају се каже: “Свеобухватно уништавање имовине нехрватског становништва је координирани процес и очигледно је да га прихватају и подржавају највише хрватске власти”.

* Грађански одбор за људска права у Загребу упозорио је хрватске власти да Хрватска може бити оптужена за највеће етничко чишћење у својој историји уколико не буде створила практичне услове за повратак избјеглих Срба из РС Крајине, којих је, према ријечима предсједнка Зорана Пусића, између 160 и 200 хиљада.

* Послије повратака из САД руски шеф дипломатије Андреј Козирјев је најавио могућност да ће коначно рјешење за конфликт на подручју предходне Југославије бити пронађено на руско-америчком самиту, заказаном за 23. октобар.

 

 

Veritas.info

 

Baner Sufinansiranja Foto: ilustracija, Ministarstvo kulture i informisanja, 664x195

 

 

 

 

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.