Optužnica protiv četiri visoka oficira hrvatske vojske, koju je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, podiglo prošle nedelje zbog njihove naredbe da se raketira kolona izbeglica u okviru akcije “Oluja”, a u kom je poginulo najmanje 13 osoba, dovela je odnose Beograda i Zagreba do tačke usijanja.
Kako se navodi, optužnica je podignuta protiv četiri oficira jer su naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti, kod Bosanskog Petrovca, kao i u mestu Svodna kod Bosanskog Novog, u Bosni i Hercegovini, a reč je, inače, i o prvoj optižnici koja se tiče ove vojne akcije iz 1995. godine.
A objašnjavajući optužnicu, Savo Štrbac iz Veritasa kaže da je Srbija (odnosno tada Srbija i Crna Gora) 2003. godine donela zakon o naležnosti o organizaciji državnih organa u postupcima za ratne zločine i tu je propisana regionalna nadležnost. Kako je on objasnio, naše tužilaštvo i sud za ratne zločine po tom zakonu nadležni su da sude i za Hrvatsku i za Bosnu i za svo podučje bivše države. Očekivano, ovakav zakon je napadan od strane suseda.
“Naravno taj zakon je napadan od svih naših suseda, najviše od Hrvata, pa su to prebacili na EU i nama se pravi uslov da se taj zakon poništi. Hrvatska je 2011. donela zakon o ništavnosti svih pravosudnih odluka koji sežu od SFRJ pa do danas. U nekoliko prethodnih postupaka, srpski pravosudni organi tražili su od Hrvatske da ispita neke svedoke ili osumnjičene, ali oni ne udovoljavaju takvim zahtevima. Onda je po mišljenju naših tužilatva bilo izlišno gubiti vreme da se i ovaj predmet dostavlja u Hrvatskoj, i to je sve potkrpeljeno u ovoj optužnici”, rekao je Štrbac i dodaje da veruje da će posle “ove halabuke koja se podigla”, sud u Beogradu vrlo brzo potvrditi ovu optužnicu.
“Srbija ima jak argument”
Kako je za Euronews Srbija objasnio advokat Anto Nobilo, u ovom slučaju ima dosta politike. Međutim, on kaže da ovde postoji jedan stari problem koji “pukne” svakih nekoliko godina, a tiče se generalne ili opšte nadležnosti Srbije za sve ratne zločine koji su se dogodili i na teritoriji Srbije, ali i na teritoriji drugih država.
Nobilo navodi da u političkom smislu, ali i u dobrosusedskom smislu, nije najbolji način da Srbija koristi tu opštu nadležnost. Međutim, on naglašava da Srbija ima jak argument, a to je Hrvatska i BiH ni posle 27 godina nisu istražile ovaj slučaj stradanja civila.
“Nisu pokrenule nikakve istrage i onda na neki način Srbija ima moralno opravdanje reći: da mi nismo pokrenuli, niko ne bi. To je problem Hrvatske, što svih ovih godina nije pokušala da istraži taj zločin koji nije nepoznat. Prva nadležnost je bila nadležnost BiH jer se dogodilo na teritoriji BiH, kad su oni propustili na red dolazi prema državljanstvu pretpostavljenih počinilaca tog krivičnog dela, tu je Hrvatska nadležna, i što se tiče oštećenih to su opet hrvatski Srbi, opet je Hrvatska bila nadležna. Sa žaljenjem možemo da konstatujemo da Hrvatska to nije napravila svih ovih godina i da smo sada problemu ovom u kom jesmo, koji opterećuje političke odnose između Srbije i Hrvatske”, istakao je on.
Nobilo, međutim, kaže da ima jedan predlog koji se tiče ovog problema, ali da nije siguran imaju li i Srbija i Hrvatska “petlju” za tako nešto.
“Moj predlog je da Hrvatska odigra jednu jaku kartu i kaže: vi ste pokrenuli krivični postupak, predlažemo da ustupite taj predmet Hrvatskoj, imamo ovde okrivljene i imamo eventualno svedoke, dokaze i najbolje mogućnosti za procesuiranje. I ako Hrvatska preuzemo to, može da napravi pravo suđenje, gde će okrivljenici doći na sud”, rekao je on.
Razmena oštrih reči premijerke i predsednika
Iako optužnica i dalje nije pravosnažna, iznova je zahladila komšijske odnose i podigla tenzije u javnosti obe države, a na relaciji predsednika Hrvatske i premijerke Srbije razmenjene su teške reči. Hrvatski predsednik Zoran Milanović poručio je da je podizanje optužnice “neinteligentno ponašanje države (prim. aut. Srbije) koja se nalazi u nemogućoj situaciji, države koja je u zadnjih trideset godina osiromašena i degradirana”.
“Hrvatska je stagnirala, Srbija je degradirana. To je činjenica, to je siromašna država bez izlaza na more, koja nema rešen status nigde. Ni u NATO ne žele, u redu. Ni u Evropskoj uniji. Neće nikada ući u EU na ovakav način”, rekao je Milanović.
Milanović je praktičnio zapretio blokadom puta Srbije u EU i rekao da bi Hrvatska mogla da podigne i optužnicu protiv Vučiča zbog govora u Glini.
“Ali to nismo uradili. Ne znam zašto je Brnabićeva nervozna. Rekao sam da Srbija pazi šta radi. Pogledajte kako Šveđani ulaze u NATO ‘vis a vis’ Turske. Govorite i kako naš narod kaže ‘što ide okolo, to dođe’”, rekao je on.
Brnabić je, sa druge strane, poručila da je prošlo 27 godina, a da niko nije našao za shodno da reaguje, sudi organizatorima i počiniocima, zločincima koji su ubijali decu u izbegličkoj koloni, na teritoriji druge države.
“Ti nesrećni ljudi su već napustili ne samo svoje domove u Hrvatskoj, već i teritoriju Hrvatske, ali to nije sprečilo hrvatske avione da nastave da ih proganjaju i ubijaju. Kada je Srbija to konačno uradila, 27 godina kasnije, čujemo pretnje. Biće nam blokiran evropski put, da se opametimo ili nikada nećemo ući u Evropsku uniju, da naš predsednik treba da odgovara. Evropska vrednost nije štićenje ubica dece i staraca, a nije ni pretnja onima koji traže pravdu”, navela je premijerka Srbije Ana Brnabić.
“Kratki susret” predsednika i premijera
I dok su premijerka Srbije i predsednik Srbije razmenjivali izjave, na margini biznis foruma u Davosu sastali su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Hrvatske Andrej Plenković.
Plenković je nakon susreta iskazao nezadovoljstvo u vezi optužnice protiv hrvatskih pilota.
“Taj zakon kojim Srbija širi svoju jurisdikciju na teritoriju drugih država je nama neprihvatljiv i takav je potez za Hrvatsku signal koraka nazad u našim odnosima”, poručio je on.
I Vučić je taj susret ocenio kao “vrlo kratak” i ocenio je da je hrvatsko ponašanje primer kako mnogi u EU misle da zbog EU puta mogu da Srbiji određuju šta sme ili ne da kaže.
“Hrvati misle da imaju pravo da određuju šta ćete da kažete i da radite. Nekadašnje rukovstvo Srbije je puzilo pred njima, a čim neko nije takav i kaže da poštuje njihove žrtve, ali i traži pravdu za pobijenu srpsku decu u Hrvatskoj, odmah postaje najcrnji neprijatelj”, rekao je on.
Naglasio je da neće da podilazi hrvatskoj politici i naveo da će Hrvatska da zabrani put Srbije u EU “isto kako će da zabrane Švedskoj i Finskoj ulazak u NATO” (prim.aut. misleći na izjave Milanovića koji je rekao da Zagreb ne treba da dozvoli ulazak te dve zemlje u Alijansu). Vučić je dodao i da “ako je cena ulaska da se pomirimo sa ubicama dece, onda to Srbija neće prihvatiti”.
Da li je realna potencijalna blokada iz Zagreba
Ipak, najmlađa članica Unije potencijalno bi mogla stati na evropski put Srbije. Neki od tih uslova, sadržani su u dokumentu Hrvatske akademije nauka i umetnosti o zaštiti hrvatskih nacionalnih interesa pri pregovorima sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Srbijom. Od Beograda se traži, između ostalog, da prestane da sa podsticanjem neprijateljstva prema Hrvatskoj i progonom hrvatskih državljana, kao i da se, kako navode, odrekne velikosrpske propagande i poštuje sporazume i dogovore. Srpska akademija nauka i umetnosti ovaj akt nazvala je huškačkim političkim pamfletom.
Ključna otvorena pitanja, koja ostaju u senci pogoršanja odnosa su utvrđivanje granice na Dunavu, podela imovine bivše države, problemi manjina i nestalih, kao i ono najaktuelnije – pitanje nadležnosti sudova.
Politički analitičar iz Zagreba Krešimir Macan kaže za Euronews Srbija da su poslednji događaji odjeknuli više u Srbiji nego u Hrvatskoj i da se radi o jednoj nezgodnoj situaciji u kojoj se našla Srbija sa svim očekivanjima sa ruske strane i možda zahtevima sa evropske strane.
“Uvek u ovakvim situacijama se pribegava izvlačenjem tih nekih aduta za zabavljanje naroda. Univerzelna jurisdikcija jeste problem i to je nešto što će morati da se reši kad se bude išlo prema Evropskoj uniji”, kaže Macan.
On navodi da je u Hrvatskoj uvek bila teza da se u Domovinskom ratu ne mogu počiniti ratni zločini i smatra da je Hrvatska napravila mnogo toga što Srbija nije.
“I Hrvatska se drži tog standarda da se ratni zločinci ne veličaju u javnosti, što opet nije slučaj u Srbiji. Dakle, Srbija ide uprkos svih tih presuda se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. Nijedan ratni zločin ne zastareva i ne sme se ignorisati i zaboraviti, ali onda to treba prepustiti pravosuđu da rade na neki svoj način, ne politički manipuisanim”, navodi on.
Da li baš stoji Macanova teza da se u Hrvatskoj ne veličaju ratni zločinci pitali smo i advokata Nobila, koji kaže da nije saglasan sa ovom tezom.
“Mi jesmo sudili neke ratne zločince, međutim nismo sve, a s druge strane odnos prema presuđenim ratnim zločincima nije uvek primeren”, rekao je on.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže za Euronews Srbija da je u poslednje vreme, od ruske agresije na Ukrajinu, situacija u regionu “zgušnjava”.
“Kad govorim o zgušnjavanju, tu pre svega mislim da je izabran jedan momenat za podizanje ove optužnice protiv četiri pilota, iako je to trebalo ranije da se desi. Imamo memorandum HAZU koji neodoljivo podseća na memorandum SANU iz vremena pre početka ratova devedesetih. Dodik je pojačao svoju retoriku o potrebi razlaza unutar BiH, a Milanović je iznenada pokazao veliku brigu za Hrvate u Hercegovini. Sve to neodoljivo podseća na neka loša vremena i nije dobro što je to gorivo za neku moguću lošu situaciju”, kaže Popov.
On smatra da nije iskorišćen onaj dobar period u našim odnosima da se reše preostala otvorena pitanja, te da u ovako lošoj atmosferi teško da može da se govori o rešavanju tih pitanja.
Povezani tekstovi
