БЕОГРАД – Сутра се навршава 30 година од злочина у Паулин Двору, у Хрватској, када су у ноћи између 11. и 12. децембра 1991. године припадници Хрватске војске у знак одмазде за погинулог саборца, ликвидирали 18 цивила, међу којима 17 Срба и једног Мађара.
Хрватско правосуђе за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава, саопштено је из Документационо-информативног центра “Веритас”.
Те ноћи је више припадника 130. бригаде Хрватске војске упало у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор, код Осијека, гдје су у некој врсти кућног притвора били мјештани углавном српске националности.Хрватски војници су због одмазде за смрт саборца, из аутоматског оружја и ручним гранатама, ликвидирали 18 цивила, просјечне старости 64 године.
Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара, а само из породице Катић убијени су Дмитар стар 82 године, његови синови Милан /59/ и Петар /54/, снаха Босиљка /47/ и рођака Драгиња /69/.
Након мучног убиства недужних цивила, 17 посмртних остатака је одвезено са мјеста злочина и скривено на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је “гробница” прекривена са старим расходованим возилима, док је на мјесту злочина остављен скалпирани леш 57-годишње Даре Вујновић, која је затечена и убијена ван “куће смрти”.
Да би сакрили трагове злочина кућу Андрије Буквића злочинци су ујутро експлозивом сравнили са земљом.
Истог дана из своје куће, која је била под стражом, нестала је болесна и непокретна старица 81-годишња Милка Лапчевић, чије је тијело почетком марта 1992. године пронађено смрзнуто у јарку у близини села Храстин, на удаљености од око 2,5 километра од њене куће.
О овом злочину убрзо је сазнао и комадант оперативне зоне, пуковник Карл Гориншек, и одмах о свему обавијестио Главни штаб Хрватске војске, а “про форме” наредио је истрагу, која се претворила у строго чувану тајну.
О овом злочину се поново почело говорити тек крајем новембра 1996. када су се око складишта Луг почели врзмати хашки истражиоци, због чега је тадашњи комадант Другог зборног подручја, генерал Ђуро Дечак, од тадашњег шефа Хрватске извјештајне службе /ХИС/ Мирослава Туђмана, тражио мишљење о прелокацији посмртних остатака.
Под надзором Сигуроносно-информативне службе /СИС/, на чијем је челу тада био пуковник Анте Гугић, и уз пратњу и знање Криминалистичког сектора Војне полиције, којем је на челу био мајор Анте Главан, транспорт посмртних остатака, спакованих у бијелу пластичну бурад, средином јануара 1997. обавила је Карловачка инжењеријска бригада Хрватске војске.
Посмртне остатке паулиндворских жртава, на локацији Ризвануша на Велебиту у близини Госпића, око 500 километара удаљеној од примарне гробнице, пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у мају 2002. године.
Годину дана касније, породице су их идентификовале на Заводу за судску медицину у Загребу и већину од њих сахраниле у заједничку спомен гробницу у њиховом селу, коју су сами изградили и финансирали.
Посмртни остаци Милке Лапчевић ексхумирани су у јуну 2006. године са централног гробља у Осијеку, а идентификована је у октобру исте године и сахрањена на истом гробљу.
Због ратног злочина против цивилног становништва извршеног у Паулин Двору, у марту 2003. године оптужена су само двојица припадника 130. бригаде Хрватске војске као непосредни извршиоци.
На суђењу, које је потрајало све до 2013. године, правоснажно су осуђена обојица оптуженика Никола Иванковић на 15, а Енес Витешкић на 11 година затвора.
Према попису становништва у Хрватској из 1991. године, у Паулин Двору је живјело укупно 168 становника, од чега 147 Срба, девет Југословена, четири Хрвата и осам осталих.
Према попису становништва у Хрватској из 2011. године, у том селу је живјело укупно 76 житеља, без навођења националне припадности.
“Веритас” је објавио списак убијених, а то су Јован Гаврић, Боја Грубишић, Анђа Јелић, Бошко Јелић, Босиљка Катић, Дмитар Катић, Драгиња Катић, Милан Катић, Петар Катић, Драгутин Кечкеш, Милан Лабус, Милка Лапчевић, Вукашин Медић, Милица Миловић, Спасоја Миловић, Милена Родић, Божидар Суџуковић, Марија Суџуковић, Даринка Вујновић.
Најстарија жртва је Дмитар Катић рођен 1909. године, а најмлађа Анђа Јелић рођена 1950. године.
Povezani tekstovi
