Zagrebački list “7dnevno” objavio je tekst pod naslovom “Plenković više neće tolerisati Vučićevu četničku diplomatiju! Srbiji preti bolan udarac iz Hrvatske:
Premijer državnički lupa šakom o sto”, u kojem pišu da Plenković već razrađuje plan. Okosnica tog plana biće zahtev Srbiji da plati ratnu odštetu i reši pitanje nestalih, dok će joj, u suprotnom, Hrvatska blokirati pregovore o članstvu u EU!
Ovim povodom naši gosti su Savo Štrbac ispred Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” i Milojko Budimir ispred Udruženja Srba iz Hrvatske.
Ovim povodom gostovali su u emisiji Puls Srbije Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informacioni centar “Veritas” i Milojko Budimir iz Udruženje Srba iz Hrvatske.
- Postoje godišnja doba kada izbiju u prvi plan ti zahtevi. Sad se obeležavala godišnjica Vukovara i svake godine se u to vreme pojavljuju ovakvi zahtevi. Nije samo ovaj list, koji ste pomenuli to najavio, već više hrvatskih listova. To je kontinuitet. Kad biste listali godinama unazad videli biste slične zahteve od kojih su ovo samo dva. Imate i granicu na Dunavu, na primer – rekao je Štrbac.
On je naglasio da je zahtev Hrvatske za nadoknadu ratne štete nerealan.
- Najnerealniji je zahtev za ratnu odštetu zato što je taj problem rešavan na međunarodnom sudu pravde. Još 1999 Hrvatska je tužila Srbiju za genocid od 1991-1995. Nekoliko godina kasnije Srbija je podnela kontratužbu. Sud je odbio i jedan i drugi zahtev uz obrazloženje da nema genocida ni sa jedne strane – kaže Štrbac.
Budimir se složio da postoji kontinuitet ovakakvih zahteva Hrvatske, kao i da ih Hrvatska postavlja posebno onda kada je Srbija u teškoj situaciji.
- Oni uvek iznova pokreću ovo pitanje, pogotovo kad se Srbija nađe u teškoj situaciji kao sada sa Kosovom. Oni ne računaju da smo mi Srbi koji smo živeli u Hrvatskoj do 1991. bili narod, koji je uglavnom danas u izbeglištvu. Sva imovina nam je oduzeta. Šta je sa naknadom naše imovine?
- Ono što treba uvek istaći jeste da kad je 2013. trebalo da Hrvatska postane članica EU, ona je zatvorila poglavlje 23. koje se odnosi na vraćanje prava na stečenu imovinu. Tada smo mi tražili od Srbije i udruženja Srba u Hrvatskoj da na neki način utiče na to da Hrvatska ne bude članica EU dok ne reši te probleme, a oni su nas ubeđivali da će to, kada dobiju članstvo lakše rešiti. Sad smo mi na svojoj koži osetili kako je to Hrvatska rešila, jer od kad je Hrvatska dobila članstvo ništa se na tom polju nije uradilo - kaže Budimir.
Povezani tekstovi
