Haški tribunal danas je, posle dvodecenijskog procesa, pravosnažno osudio bivše čelnike Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovicu Stanišića i Franka Simatovića Frenkija na po 15 godina zatvora kao učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu progona Muslimana i Hrvata iz BiH i Hrvatske, 1992-95. Sud je time za po tri godine povećao prvostepene kazne od 12 godina zatvora koje je Stanišiću (72) i Simatoviću (73) izrekao u junu 2021. zbog pomaganja i podržavanje zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu 1992.
Apelaciono veće suda delimično je usvojilo je žalbu tužilaštva i poništilo glavne nalaze iz prvostepene presude. Žalbeno veće je Stanišića i Simatovića, kao protagoniste zločinačkog udruženja, proglasilo krivim za zločine Crvenih beretki, Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana i Škorpiona u Bijeljini, Zvorniku, Doboju, Bosanskom Šamcu, Sanskom Mostu, Trnovu i Dalju.
Prema pravosnažnoj presudi, Stanišić i Simatović su za te zločine odgovorni kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva iz delova BiH i Hrvatske.
Stanišić i Simatović prvi su bivši zvaničnici Srbije pravosnažno osudjeni za zločine nad Muslimanima i Hrvatima pred medjunarodnim sudom.
Prema optužnici protiv Stanišića i Simatovića, na čelu tog zločinačkog udruženja bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a glavni učesnici su bili srpski lideri iz BiH i Hrvatske.
Apelaciono veće proglasilo je Stanišića i Simatovića krivim po pet tačaka optužnice za krivična dela progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz navedenih opština.
Prvostepenu presudu za pomaganje i podržavanje zločina u Bosanskom Šamcu, žalbeno veće je ukinulo.
Žalbeno veće je, takođe, poništilo nalaz iz prvostepene presude da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu i da nisu delili zločinačku nameru ostalih učesnika, iako su za to udruženje znali.
Zaključak da su Stanišić i Simatović bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, žalbeno veće je izvelo iz nalaza da je SDB Srbije s njima na čelu, u septembru 1995, finansirala Srpsku dobrovoljačku gardu (SDG) Željka Ražnatovića Arkana kada je ta formacija u Sanskom Mostu počinila zločine nad tamošnjim Muslimanima, uključujući i ubistvo 75 osoba.
„Stanišić i Simatović bili su odgovorni za te isplate u vreme ubistva i time su značajno doprineli udruženom zločinačkom poduhvatu“, rekla je, saopštavajući presudu, predsedavajuća žalbenog veća Grasijela Gati (Gatti).
Na osnovu tog nalaza, žalbeno veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović bar od vremena obuke Crvenih beretki u logoru Pajzoš, krajem 1991, i zauzimanja Bosanskog Šamca, s proleća 1992, do zločina Ražnatovićeve formacije u Sanskom Mostu, u jesen 1995, „imali zločinačku nameru da ostvare udruženi zločinački poduhvat uklanjanja većine Muslimana i Hrvata iz delova BiH i Hrvatske“.
Stanišića i Simatovića, žalbeno veće je stoga proglasilo krivim za krivična dela „glavnih počinitelja“ medju članovima udruženog zločinačkog poduhvata poput Ražnatovića ili Škorpiona.
Na osnovu tog nalaza, Stanišić i Simatović osudjeni su i za ubistvo šestorice muslimanskih mladića iz Srebrenice koje su u julu 1995. kod Trnova počinili Škorpioni.
Snimak tog zločina, koji su zabeležili sami počinioci, prikazan je kao dokaz na sudjenju Stanišiću i Simatoviću i na drugim procesima pred Haškim tribunalom.
Stanišić i Simatović osudjeni su i za ubistva nesrba u Zvorniku, Bosanskom Šamcu i Sanskom Mostu, kao i za ubistvo Marije Senaši u okolini Dalja 1992.
Proglašeni su krivim i za progon, deportaciju i prisilno premeštanje u Bijeljini, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu, 1992-95.
Ta krivična dela okvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanaj.
U izdržani deo kazne, sud je Stanišiću priznao 2.643 dana, a Simatoviću 3.048 dana.
Od izricanja prvostepene presude, 30. juna 2021, Stanišić i Simatović su u sudskom pritvoru u Sheveningenu.
Proces Stanišiću i Simatoviću – uključujući prvo i ponovljeno sudjenje – najduži je u istoriji suda u Hagu i traje već 20 godina.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djindjića 2003. godine. Stanišić je bio prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Prvo sudjenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.
U maju 2013, Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su bili optuženi.
Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo sudjenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna prošle godine.
Stanišić je celo ponovljeno sudjenje proveo na privremenoj slobodi u Beogradu zbog bolesti.
Kako su ranije utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić godinama pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i teške depresije.
Stanišić i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.
Povezani tekstovi
