HUMANITARNI CENTAR ZA INTEGRACIJU I TOLERANCIJU
ХУМАНИТАРНИ ЦЕНТАР ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ И ТОЛЕРАНЦИЈУ
HUMANITARIAN CENTER FOR INTEGRATION AND TOLERANCE
Srbija, Serbia, 21000 Novi Sad,Vojvođanskih brigada 17, phone/fax. ++ 381 21 528 132, 520 030, E-mail: office@hcit.rs, Web site: www.hcit.rs
Patrijarh Irinej uvredio izbeglice
Humanitarni centar za integraciju i toleranciju osuđuje izjavu srpskog patrijarha Irineja datu u intervjuu Tanjugu 12.07.2012. godine, koji opravdanje za nepozivanje rimskog pape u Srbiju vidi, pored ostalog, i u razlozima papine bezbednosti u Srbiji koju, kako tvrdi, niko ne bi mogao da mu garantuje s obzirom na to da, kako kaže, ovde živi puno izbeglica.
Kakva je to crkvena politika koja razloge za nedolazak pape nalazi tako što izbeglice proglašava bezbednosno opasnom grupom ljudi? Ovo je ne samo uvreda za izbeglice već i anatemišuća kletva koja ima ozbiljne i nesagledive političke i društvene posledice.
Već više od dvadeset godina, posebno Srbi u Hrvatskoj, su izloženi između čekića i nakovnja, s jedne strane, pritiscima, pretnjama i progonu kao „remetilački faktor“ u stvaranju etnički homogene hrvatske države, a, s druge strane, pritiscima da se žrtvuju državnim interesima nacionalne matice – u ratu kao topovsko meso za ostvarivanje njezinih velikodržavnih ciljeva, a danas kao bezbednosno opasna populacija s kojom se politički trguje a njezina ljudska prava guraju pod tepih u iluziji da se time uklanjaju prepreke razvoju dobrosusedskih odnosa i doprinosi obnovi poverenja, učvršćenju mira i stabilnosti u regionu.
Ako su izbeglice bezbednosno opasni, kako je onda moguće da u Srbiju dođu, unatoč „svežih sećanja na posledice Dugog svetskoga rata, a posebno potonjih ratova i tragedija“ najviši predstavnici hrvatske države, da hrvatski predsednik poseti kolektivni centar za izbeglice u Srbiji i razgovara s njima, da u Srbiju nedugo nakon bombardovanja dođe Solana i drugi visoki politički i vojni zvaničnici NATO, a, eto, ne može papa? Da podsetim i na nepobitnu istorijsku činjenicu da dok je narod u Srbiji masovno glasao za Miloševića, kao srpskog ratnog vođu, a u Hrvatskoj za Tuđmana, kao hrvatskog ratnog vođu, dotle su Srbi u Hrvatskoj, na prvim višestranačkim izborima 1990. godine glasali za mir a ne za rat, pruživši ruke demokratskim hrvatskim snagama i opredjeljujući se za suživot na ravnopravnim osnovama u Hrvatskoj a ne za sukobe i odvajanja.
Ako im ne možete pomoći i izboriti se da ne budu dežurni krivci za sve – za nedolazak pape, kao razlog što je neka stranka loše prošla ili izgubila na izborima, itd, itd., onda ih ostavite barem na miru.
U Novom Sadu, 13.07.2012.
PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA
Ratko Bubalo, dipl.iur.
Povezani tekstovi
