Srpsko narodno veće je zbog protivljenja Hrvatskih ratnih veterana odustalo od komemoracije na Koranskom mostu kod Karlovaca gde su 21. septembra 1991. godine ubijeni srpski rezervisti.
Za ovaj zločin osuđen je Mihajlo Hrastov na samo četiri godine i to posle dve oslobađajuće presude.
Sagovornici Pinka su podestili kako je izgledao taj zločin, uz ocenu da kažnjavenje odgovornih u Hrvatskoj zahteva redefinisanje pozicije Hrvata u razbijanje Jugoslavije.
Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacijonog centra Veritas, kaže da je imao uvid u spise i hrvatskih sudova i srpskih karjiških sudova.
- U Krajni je vođen postupak pa su saslušani svi akteri sa srpske strane dok su još rane bile vruće. Neki preživeli su svedočili i pred hrvatskim sudovima – naveo je Štrbac i podsetio da će se Hravstka osamostaliti 15-ak dana posle toga.
Kako je dodao, u takvom okruženju, u takvoj situaciji, oružane snage SFRJ su bile sastavljene od dve komponente – JNA i teritorijalne odbrane i svo oružje je bilo tako raspoređeno da je svima bilo na dohvat ruke.
- JNA je napadnuta krajem avgusta 1991. godine, tada su bile masovno napadnute kasarne od strane hrvatske vojske. Onda je vojska JNA počela da se izvlači polako i prepušta neke objekte Hrvatima. U takvoj situaciji krenula su dva kamiona sa nekih 26-27 vojnika iz Krnjaka na Kordunu iz jedne kasarne u drugu.
Na ulasku u Karlovac, na reci Korani, upali su u zasedu. Dočekali su ih hrvatski vojnici i naredili im da se predaju. Pregovori su trajali sat vremena, možda i više. Rezervisti su izašli iz kamiona i odložili oružje, a garantovano im je da će se prema njima odnositi kao prema zarobljenicima u skladu sa Ženevskom konvencijom.
Kada su odložili oružje, počeo je krvavi pir. Pojavili su se uniformisani ljudi, i svim naredili da legnu na početak mosta, a onda je stigla naredba da se odvoji aktivna vojska od rezervista. Njih 17 je ostalo kao rezerevisti. Njih su počeli da udaraju. Aktivni zastavnik Milo Babić je ostao sa rezervistima da bi video šta će biti sa njima. To je svojevrsna hrabrost. Iz mitraljeza su im pucali po nogama, njih četvorica su skočila sa mosta visine i do 15 metara. Svi su doskočili na kopno. Jedan od njih je rekao da ne može da izdrži bolove, pošto se dodatno polomio prilikom skoka, dovukao se do vode, zaronio i više nikada nije izronio, trojica su se spašavali– navodi Štrbac.
Kako je dodao na mostu je Svetozar Šarac dobio metak u pluća, ali se osvestio tokom noći i shvatio da su svi njegovi saborci mrtvi. Uvukao se u kabinu kamiona i pao u nesvest.
Kada su se hrvatski vojnici vratili, začudili su se što je živ, hteli su da ga ubiju, ali su mu samo kundakom izbili oko i razmenili ga.
Istoričar Momčilo Diklić kaže da je bilo teško poverovati u nedavne izjave Plenkovića i Milanovića da će biti procesuiran u Hrvatskoj svaki zločin bez obzira na nacionalnu pripadost.
- Evo već prvog primera gde to zapinje. To vidim za njihove pozicije objektivan razlog, jer to traži redefinisanje pozicije Hrvata u razbijanju Jugoslavije – naveo je Diklić i dodao da je Hrvatska paravojnim formacijama rušila Jugoslaviju.
Povezani tekstovi
