Слажем се с професором Дејаном Јовићем да нови талас застрашивања Срба у Хрватској има више везе с пописом становништва, који ће се обавити у пролеће 2021, него са изборима и да је циљ да се „створи атмосфера у којој би се што мање људи изјаснили као Срби
Поново графити мржње у Хрватској. Овог пута у престоници. Три графита у четири дана. Сва три против Срба. И морбиднији од морбиднијег. Први у Кустошији: „Ј……о српске жене и дјецу”, где је слово „У” у речи „дјецу” у облику усташког ушатог слова „У”. Други у Улици града Чикага у Боровју: „У Вуковару хрватскоме граду, граду многи четници су оставили браду. Све ћемо вам прсте сломит’, а не само три. Убиј Србина”. И трећи у Светој Клари, у Чавоглавској улици код дечјег вртића – на зиду је нацртано дрво на којем су обешени људи уз натпис „Serbian family tree” („Српско породично стабло”).
А само неколико дана раније (8. јуна) хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман, на питање зашто у Хрватској нема протеста у знак солидарности с афроамеричким жртвама полицијског насиља у Сједињеним Државама, изјављује како је Хрватска „демократска држава с развијеним највишим стандардима и очито нема разлога или основе да би се протести одржали овде, што на неки начин сугерише чињеницу да је хрватско друштво толерантно и подржава људска права и владавину права”.
Дан касније, у центру Загреба, на протесту против полицијског насиља и расизма, окупило се око 400 протестаната, који су на Тргу жртава фашизма клекнули у знак солидарности с покретом „Black Lives Matter” („Црни животи су битни”), а низ говорника позвао је на солидарност с афроамеричким жртвама полицијског насиља у Сједињеним Државама, али и са илегалним мигрантима који су на хрватској граници према Босни и Херцеговини жртве насиља хрватске полиције.
Релативно брзо полиција је ухапсила шесторицу младића који су развили онај први транспарент у Кустошији. За то време су стајали на зидићу на којем пише „Динамо светиња”, а окачили су и заставе ХОС-а. Од ухапшених младића, двојица су пунолетна, старости 21 и 22 године, а четворица су млађи пунолетници старости од 19 и 20 година. Против њих је поднесена кривична пријава због сумње да су починили кривично дело „јавно подстицање на насиље и мржњу”. Младићи су признали дело. У њиховим становима пронађени су „корпус деликти”.
Све упућује на закључак да се починиоци нису ни скривали. Мој лични утисак је да су хтели да буду што пре откривени и ухапшени. Тако ће добити својих „пет минута славе”. Популарност су већ стекли, објављивањем њихових фотографија с инкриминисаним транспарентом, које су преко медија и друштвених мрежа обишле свет. А ако добију и који месец затвора, могли би једног дана да постану и политичари вредни поштовања у средини из које су поникли и која их је васпитавала у духу Радманове „толеранције”.
И нису ово моје прогнозе без покрића. У Загребу сам као студент доживео „маспок”, односно „хрватско прољеће” 1971. године. Они који су тада носили усташка обележја или певали „Љубу и Бобана”, били су или су још активни политичари. Крајем осамдесетих, када је већ било извесно да ће се распасти СФРЈ, као судија Окружног суда у Задру, који се и тада, као и сада, котирао као проусташки бастион, и сам сам судио сличним преступницима. И код скоро свих приметио се понос што су учинили „патриотски чин” као и спремност на тежу (затворску) санкцију, јер су знали да им то доноси друштвено признање. Једноставно речено, радовали су се изреченим казнама, а били разочарани када бих их ослободио. И неки од њих су били или су још активни у политичком и друштвеном животу „неовисне државе Хрватске”.
А толерантне?
Углавном јесте. Према свима осим према Србима. У Хрватској можете бити било које боје, расе или вере и нећете имати проблема. Друга је ствар ако сте Србин и православац. То се не прашта. То се сматра великом грехом. Код свих Хрвата? Свакако да не.
Полиција не гуши Србе попут америчког полицајца који је недавно угушио Афроамериканца. Али хрватска власт толеришући деценијама уназад разна недозвољена понашања према остацима српског народа у својој држави, укључујући сличне плакате и употребу усташких симбола, гуши њихова људска права.
И неће оваква кампања према Србима престати кад прођу предстојећи јулски парламентарни избори. Слажем се с професором Дејаном Јовићем да нови талас застрашивања Срба у Хрватској има више везе с пописом становништва, који ће се обавити у пролеће 2021, него са изборима и да је циљ најновијих напада графитима да се „створи атмосфера у којој би се што мање људи изјаснили као Срби”.
На последњем попису становништва из 2011. у Хрватској је учешће Срба у укупној популацији износило 4,36 одсто. Превише. Тек када их буде мање од три процента за сва времена ће се решити „српско питање као реметилачки фактор”. Тако је говорио и планирао Туђман почетком деведесетих прошлог века. А Туђмана и његовог дела и „учења” у Хрватској се нико не одриче.
Политика, 05.07.2020, електронско издање
