Недавно ми је запао за око текст под насловом „Увређена ’Олуја‘’‘ објављен на порталу загребачких „Новости“. Иако наслов нисам доводио у везу са хрватском операцијом под тим именом, која је у августу 1995. ’одувала‘ преко 220.000 Крајишника са њихових вековних станишта и ’угасила“ око 1.900 живота, међу којима је било највише старих и немоћних, испоставило се да је текст заиста имао везе са том операцијом али на један до сада незабележен начин.
Општинско државно тужилаштво у Осијеку подигло је оптужни предлог против извесног Ивана Цингела јер је 5. августа 2021. својом објавом на ’Фејсбуку‘ – „Честит дан победе над етничким нечишћењем свима који славе злочин“ – „повредио осећај достојанства бранитеља и грађана РХ“, да је својим статусом изразио „крајње непоштовање према свим оним грађанима који операцију ‘Олуја', поред операције ‘Бљесак', сматрају одлучујућом и кључном победом“ те да је посебно спорно што је статус објављен на дан домовинске захвалности, чиме је аутор исказао непоштовање благдана и „повредио осећаје достојанства велике већине грађана, а нарочито учесника ’Олује‘“, као “и све грађане чијој националној или друштвеној групи исти припадају“ који, по аутору, нису вредни дужног поштовања, премда и сам припада тој групи, на који начин је починио прекршај по члану 25. Закона о сузбијању дискриминације.
„Општинско државно тужилаштво у Осијеку подигло је оптужни предлог против извесног Ивана Цингела јер је 5. августа 2021. својом објавом на ‘Фејсбуку’ – ‘Честит дан победе над етничким нечишћењем свима који славе злочин’ – ’повредио осећај достојанства бранитеља и грађана РХ‘“
Знајући да Хрвати дигнитет ’домовинског рата‘ чувају као ’зеницу ока‘ – и уставом и десетинама закона и са две саборске декларације – упитао сам се ко је тај ’одметник‘ који се дрзнуо да тако нешто напише и то на двоструки државни празник ’дан победе‘ и ’дан домовинске захвалности‘.
Одговор на то питање нашао сам у новинама „Глас Славоније“ у чланку „За шефа Друштва осјечких архитеката прослава ‘Олује’ је прослава злочина“, аутора Томислава Прусине, које су га због поменуте објаве жестоко испрозивале и детаљно истражиле његов идентитет. Ради се о дипломираном инжењеру архитектуре и једном од носилаца предмета Просторно планирање и заштита околиша на редовном преддипломском стручном студију грађевинарства, који је од 2019. године на челу осјечког Друштва архитеката те је и представник у Скупштини кровног Удружења хрватских архитеката. И политички је активан као члан осјечке организације Радничке фронте, а 2020. је на парламентарним изборима био носилац листе коалиције странака Можемо, Политичка платформа, РФ, Орах, Заједно за наш Загреб у 4. изборној јединици. Из других извора дознајем да је Иван Цингел и писац, есеиста, сарадник многих портала и блогер.
Прочитао сам и члан 25. из поменутог закона који гласи: „Ко с циљем проузрочења страха другоме или стварања непријатељског, понижавајућег или увредљивог окружења на темељу разлике у раси, етничкој припадности, боји коже, страху, језику, вери, политичком или другом уверењу, националном или социјалном пореклу, имовном стању, чланству у синдикату, друштвеном положају, брачном или породичном статусу, доби, здравственом стању, инвалидитету, генетском наслеђу, родном идентитету или изражавању и полној орјентацији повреди његово достојанство, казнит ће се за прекршај новчаном казном од 5.000 до 30.000 куна“.
Да ли се у објави господина Цингела стичу обележја прекршаја, односно кривичног дела, из цитиране одредбе?
Ево што каже оптужени: „Тужилац то изокреће у тумачење по којем се ’повреда нечијег достојанства‘ састоји у нечијој увређености тиме што се ја усудим мислити другачије од њега у ствари од које ради светињу. Јер нетко сматра да му је у осећај особног достојанства као серијска опрема уграђено да и сви други морају размишљати као он – ако не размишљају, вређају његово достојанство. То је по паралогичкој структури замене теза као оно када се неки верници дозвољавају увредити на призор људи који пред посвећеним иконама не падају на колена попут њих, јер су си увртели да су сви дужни падати. Укратко, ствар ’Олује‘ постављена је у статус управо парарелигије“ каже Цингел за „Новости“, питајући постоји ли негде написмено у легислативи да се о ’Олуји‘ мора имати тачно одређен став.
То Цингелово питање враћа ме у 2015. када је тадашњи председник загребачког Жупанијског суда Иван Турудић (сада судија Високог казненог суда), јавно предлагао да се у хрватски Кривични закон „угради дело порицања карактера Домовинског рата“ с прописаном казном од три или пет година затвора за тезе попут оних да Домовински рат није био одбрамбени, да није била агресија него грађански рат и да циљ ’Олује‘ и других операција није било ослобађање него етничко чишћење.
Тај предлог судије Турудића (са сада) није ’уграђен‘ у кривични закон, али се очито примењује у пракси тражећи аналогију у одредбама других закона, при том не марећи за једно од основних начела кривчног права – начела законитости у одређивању кривичног дела и прописивању кривичних санкција, познато и као принцип nulum crimen, nulla poena sine lege (нема кривичног дела, ни казне без закона).
И Виктор Иванчић, познати хрватски новинар, хумориста и писац, овом случају посветио је своју колумну под насловом „Млазни прогон“ објављену крајем јануара о.г. такође на порталу „Новости“, у којој каже и ово: „Смисао целог потхвата, међутим, савршено је јасан: треба вратити вербални деликт у оквире редовне судске праксе. Треба криминализовати мисаона недела. Треба одбацити трице и кучине о слободи говора и другим демократским правима, прибилеженим чак и у хрватском уставу. Треба утврдити пакет ратних митова и легенди које није допуштено скрнавити у јавном општењу. Треба, у најкраћем, полицијским и правосудним ангажманом учврстити и учинити обавезујућим стање духа какво у Хрватској ионако одавно превладава: патридиотизам“, додајући да је и његово мишљење идентично Цингеловом: „Да, осим ослобађања окупираних територија, током ’Олује‘ је провођено етничко чишћење. А и након ње, убијањем више стотина стараца српске националности. Да, био је то ратни злочин. Позивам полицију и тужилаштво да одговорно приступе горњој тврдњи и поступе по протоколу“.
Из поменутих текстова дознајем и да је рочиште у предмету РХ вс. Цингел пред осјечким Општинским судом заказано за 18. фебруара ове године. Да ли ће и Иванчић бити оптужен за јавно изнесено мишљење још се не зна. Због идентичног мишљења које годинама износим и проносим у свакој прилици, колико ми је познато, још нисам оптужен. Али сам због тог мишљења ’персона нон грата‘ у демократској држави Хрватској.
Објављено у штампаном издању дневног листа „Политика“, 7. фебруара 2022. године
