D.I.C. Veritas

Вечерње новости, 14.04.2016., Саво Штрбац: Монструми из Керестинца

Истог дана када ја Хаг објавио пресуду Караџићу, Жупанијски суд у Загребу објавио је пресуду петорици хрватских војних полицајаца оптужених за мучење и сексуално злостављање српских заробљеника и цивила

ИСТОГ дана када ја Хашки трибунал објавио пресуду Радовану Караџићу, и Жупанијски суд у Загребу објавио је пресуду петорици хрватских војних полицајаца оптужених за мучење и сексуално злостављање српских ратних заробљеника и цивила.

Караџић је добио 40 година, а петорица хрватских војних полицајаца укупно 19 и по година. Ова потоња пресуда остала је у сени оне прве, тако да је медији у Србији нису ни забележили. А требало је, посебно сада када се повампирује усташтво у Хрватској.

Шта је Керестинец?

Ренесансно-барокни каштел у непосредној близини Загреба, саграђен у другој половини 16. века. Дворац у Керестинцу прошао је бурну историју. Ту се 1573. одиграла једна од важних битака познате Сељачке буне, а утврђење су неколико пута опседале и пљачкале османске чете.

За време Другог светског рата, у дворцу је био смештен злогласни усташки затвор. У грађанском рату деведесетих година прошлог века служио је као затвор за ратне заробљенике и цивиле, који је носио службени назив “коначиште за заробљенике”.

Жупанијско државно одветништво у Загребу у новембру 2011. подигло је оптужницу против петорице хрватских држављана: Стјепана Кларића, Дражена Павловића, Виктора Иванчина, Жељка Живеца и Горана Штрукеља. Терете се за кривично дело ратног злочина против ратних заробљеника и против цивила, у раздобљу од средине месеца јануара 1992. до 29. априла 1992.

Првооптужени Стјепан Кларић терети се по основу командне одговорности неспречавања подређених да муче ратне заробљенике и цивиле и нечовечно поступају према њима, те за непосредно почињење, а остала четворица као непосредни починиоци. Терете се да су у наведеном раздобљу на разне начине злостављали укупно 30 особа, чиме су им нанели велике патње и повреде телесног интегритета и здравља.

Такође, као радња кривичног дела наведено је и приморавање ратних заробљеника на полне односе са заробљеницама, као и силовање заробљеница. Ево и имена жртав: Ђорђе Јовичић, Доброслав Грачанин, Милка Бадрић, Милена Адамовић, Даница Вуруна, Даница Познановић, Зорка Хркић, Пантелија Зец, Слободан Кукић, Томислав Божовић, Дамир Калик, Бранко Зељак, Милорад Ђуричић, Бранимир Скочић, Миодраг Николић, Петра Дошен, Вид Нинић, Слободан Јасенски, Љубан Граб, Душица Николић, Боривој Рогић, Ненад Филиповић, Небојша Костадиновић, Војкан Живковић, Нада Граб, Нада Миличевић, Милорад Благојевић, Милош Црнковић, Рајка Мајкић и једна неутврђена особа.

Ово су жртве идентификоване у кривичном поступку, а кроз логор их је прошло много више. Логор Керестинец је имао специјалне методе мучења као што су: црна соба просторија офарбана у црно, без прозора, са једном црвеном сијалицом у којој се налазио арсенал справа за мучење (морнарске лестве, електричне палице, гумени и дрвени пениси, сто за руски рулет и сл.); луди плес (плес голих жена пред мушким заробљеницима који су се пред публиком морали самозадовољавати); деминирање (проналажење мина у кругу логора приликом чега је долазило до експлозије и рањавања); сакаћење(одсецање мушкарцима прстију и женама брадавица).

ЖС у Загребу је 31. октобра 2012. неправоснажно осудио сву петорицу оптужених на укупну казну од осам година и шест месеци, коју је Врховни суд РХ у октобру 2014. укинуо и вратио на поновно суђење. И након поновљеног суђења, сви су поново осуђени, с тим што су им казне повећане: првоокривљеном је изречена казна од осам година, другоокривљеном од пет година, што је законски минимум за дела ратних злочина, а осталој тројици од једне до три године.

“Понашање према ратним заробљеницима и цивилима на начин како је утврђено у овом суђењу представља срамоту за Хрватску и цели хрватски народ, јер се овако не сме понашати нико, а нити један војник на тај начин не може исказивати своје домољубље. Домољубље се исказује на бојишту, радећи хумано, а не пуштањем струје, сексуалним злостављањем и понижавањем припадника војске или паравојних формација друге државе, а посебно не цивила који су притом и старије жене”, навела је приликом објављивања неправомоћне пресуде председавајућа претресног већа судија Рената Миличевић, а пренели су хрватски медији. Ово би могло бити универзално образложење за сва дела ратних злочина на свим странама и у свим ратовима без обзира на то какав предзнак имали и без обзира на припадност жртава и починиоца.

Оно што замерам хрватској судији Миличевић и њеном већу односи се на висину изречене казне. Ако су већ имали храбрости да монструме из “коначишта за заробљенике” прогласе кривима (што је реткост код осталих хрватских судија), онда су им морали изрећи и веће казне, адекватне почињеним (не) делима. Било како било, пресуде са оваквим образложењима могле би бити почетак суочавања хрватског друштва с тамнијом страном своје недавне прошлости.

 

 

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.