Завршен је и други круг локалних избора у Хрватској. Представници најјачих српских странака изјављују да су задовољни изборним резултатима, који су на нивоу претходних.
Како је то могуће када је пред ове изборе у јавност испливала бројка од 67.000 избрисаних Срба са пребивалишта у Хрватској, а на локалним изборима могу да гласају само они који имају личну карту која је везана уз пребивалиште?
Праве последице „избрисаних“ Срба из пребивалишта показаће се тек након првог наредног пописа становништва у РХ, који ће бити обављен 2021. године
Одговор је једноставан. Изборне квоте националних мањина на локалним изборима прописане су Уставним законом о правима националних мањина, по којем се гарантује припадницима националних мањина право на најмање једног заступника у nредставничким телима локалне (општине и rрадови) и регионалне (жупаније) самоуправе, ако у укупном становништву учествује са више од пет, а мање од 15 процената. А ако то учешће износи најмање 15 процената заступљеност мора бити размерна yчeшћy у становништву јединице самоуправе. Притом није важно на чијој листи ће бити изабрани представник националне мањине, а тек у случају да их, по општем бирачком праву, не буде онолико колико се тражи, расписују се допунски избори.
За одређивање броја припадника националних мањина меродавни су резултати nописа становништва, с тим да се пре провођења сваких избора службени резултати пописа становништва о броју припадника националних мањина у јединици самоуправе коригују (увећавају или умањују) за онај број бирача који су уписани или брнсани из пописа бирача те јединице од пописа становништва до последњег потврђеног пописа бирача. У јединици самоуправе у којој према закону треба осигурати размерну заступљеност чланова њеног представничког тела из редова националних мањина, осигурава се заступљеност представника националне мањине и у њеном извршном телу (заменици начелника, градоначелника и жупана).
Дакле, “избрисани” нису битније утицали на резултате овогодишњих локалних избора ни у јединицама самоуправе где су Срби по поису из 2011. чинили више од пет nроцената становништва, а ни у општинама и градовима у којима су Срби и раније били већина. А то због тога што су пре ступања на снагу Закона о пребивалишту неке јединице самоуправе имале више Срба на бирачком, него на попису становништва. Сада би та два пописа требало да буду изједначена.
Праве последице „избрисаних“ Срба из пребивалишта показаће се тек након nрвог наредног пописа становништва у РХ, који ћe се обавити 2021, таман када ћe се одржати и наредни лакани избори.
Притом треба имати на уму да ће се српска заједница и даље осипати и због биолошког фактора и миграционоr тренда. Наиме, на последњем попису становништва, 21 проценат житеља у повратничким срединама био је старији од 70 година, што указује да већина од њих биолошки неће дочекати наредни попис становништва. С друге стране, младих, који немају бирачко nраво, скоро да и нема међу српском популацијом или их је занемарљив број, што указује да је морталитет у великој предности у односу на наталитет.
О перспективи опстанка на ратом захваћеним подручјима говоре и подаци о повратку српског становништва, чији је врхунац био 2000, када су се вратиле 17.483 особе. Од тада број повратника рапидно пада, да би се прошле године у Хрватску вратило свега 48 особа српске националности. У исто време, у Србију је поново отишло око 35.000 повратника, с тим да тренд одлазака расте, а у последњих десетах година размера је 4:1 у корист одлазећих.
Од пописа из 1991, према којем су у Хрватској живеле 581.663 особе српске националности, односно 12,2 процента од укупног броја становнка, до онога последњег из 2011, према којем је Срба свега 186.633 или 4,36 процената, за тих 20 година број Срба у Хрватској смањен је за скоро 68 процената. У том су периоду нестала и многа места у којима су Срби као конститутивни народ СР Хрватске чинили већину, а данас су спали на број који им не гарантује ни остваривање права предвиђених Уставним законом о праву националних мањина.
Неумољивим бројкама придружују се и бесперспективност опустелих крајева и свеопшти негативни економски трендови и прогнозе, из чега се наслућује да ће и број rрађана српске националности у Хрватској незаустављиво падати. А пад учешћа у укупном броју становника повлачи за собом и пад права Срба као националне заједнице, прописаних поменутим Уставним законом о правима националних мањина.
Иако се резултати два пописа не могу једноставно упоређивати, прочишћени пoпис бирача већ сада даје наслутити да би попис становништва 2021. могао Србима донети губитак права на заменика жупана, начелника општине и градоначелника онде где их је близу граничних пет процената, односно, губитак начелничких и градоначелничких функција у општинама и градовима у којима су тек нешто изнад 50 процената.
Саво Штрбац, председник Докуменатионо-информационог центара „Веритас“
Политика, 7. јун 2017, штампано издање
