Kada Srbin kritikuje u Hrvatskoj, to se tumači kao neprijateljstvo. – Za neke nikada neću biti lojalan građanin. – Ako se suočavate s nazivima četnik, s pozivima na ubistvo, na rešavanje stvari metkom, s pljuvanjem na ulici, s ponavljanjem pozdrava „Za dom spremni”, onda su to poruke utemeljene na etničkoj osnovi
Ovu vrstu bezobzirnog napada do sada nismo imali, ali ni više poziva i pretnji kojima se ugrožava život, na društvenim mrežama i forumima, nismo imali kao što imamo sada, kaže u razgovoru za „Politiku” Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća.
„To je očigledno i premijer Andrej Plenković i njegovi nadležni ministri prepoznali su kao stvar koja nije bezazlena. Kao što ni mi to nismo prepoznali kao nešto bezazleno”, ističe naš sagovornik.
Činjenicu da će čovek koji ga je gađao hranom iz jednog kafića u blizini zagrebačke pijace Dolac biti optužen samo za remećenje javnog reda i mira, ne želi da komentariše, uz opasku da će prepustiti sudu i policiji da odrade svoj posao
– Neka povedu računa o onome što izaziva zabrinutost kod pripadnika srpske zajednice, a što omogućava ovakve incidente. Premijer Plenković me je zvao posle napada i javno osudio ono što se desilo, za razliku od predsednice Kolinde Grabar Kitarović. To je bio prvi poziv te vrste i prvo obraćanje nekog premijera, do sada, povodom bilo kojeg poznatog, javnog ili nejavnog incidenta – ističe Milorad Pupovac.
To, dakle, nije bila praksa ranijih premijera, pa ni samog Plenkovića?
Ja sam se, do sada, obraćao samo predsednici republike pismom pre nekoliko godina, u jednoj sličnoj atmosferi. Ali, nažalost, to pismo nije ostalo interno, kao što sam mislio, nego sam dobio javni odgovor u kome sam i ja proglašen odgovornim za to što mi se događa. Smisao obraćanja Srpskog nacionalnog veća povodom ovog incidenta nije bio povezan samo s mojim iskustvom, nego i s celokupnom atmosferom i sa svim potencijalom koji ona stvara u društvu uopšteno. Kako prema poslanicima SDSS-a, tako i prema pripadnicima srpske zajednice u Hrvatskoj, pa i prema drugim akterima u hrvatskom političkom životu.
Ima u Hrvatskoj javnosti onih koji smatraju da je vaša reakcija preterana i da je napad na političara hranom izraz demokratije u nekoj zemlji?
Ako se suočavate s nazivima četnik, s pozivima na ubistvo, na rešavanje stvari metkom, s pljuvanjem na ulici, s ponavljanjem pozdrava „Za dom spremni”, onda su to poruke manje utemeljene na političkoj, a mnogo više na etničkoj osnovi. Ima ljudi na levom političkom spektru koji se ne slažu uvek s mojim političkim delovanjem, ali neće posegnuti ni za govorom mržnje ni za verbalnim aktima nasilja niti, pak, za ovom vrstom napada koje sam ja doživeo. A ovde je, bojim se, reč o etnički motivisanom napadu za koji se godinama stvara klima u Hrvatskoj.
Hrvatska predsednica često potencira potrebu da se razviju dobri odnosi sa Srbijom, a s druge strane imamo potpuno suprotne poteze i izjave?
Teško se može očekivati da se mogu unaprediti odnosi sa Srbijom, ako se pogoršava ili ne unapređuje odnos prema srpskoj zajednici u Hrvatskoj. Teško se može od Srbije tražiti da ona unapređuje i rešava probleme Hrvata u Vojvodini, a da se pri tome ne čine napore da se unapredi položaj Srba u Hrvatskoj. Ta vrsta politike ne može biti dugoročna, niti može donositi ozbiljnije rezultate. Nama je drago da su se pozitivni trendovi dogodili kada je u pitanju položaj Hrvata u Srbiji i to ćemo, naravno, uvek podržati. S druge strane, mora se mnogo uložiti na unapređenju odnosa između Hrvatske i Srbije i naravno pri tome se ne mogu zapostaviti svi problemi sa kojima se susreću Srbi u Hrvatskoj.
Vi ste sami nedavno podsetili da ste šest puta položili zakletvu na hrvatskom Ustavu, ali čini se ipak da za jedan deo tamošnje javnosti još niste dovoljno lojalan građanin Hrvatske?
Za jedan broj tih ljudi i politika, to nikada neće ni biti slučaj. Možete učiniti ne znam šta za zemlju u kojoj živite, za društvo kome pripadate, ali učinite jedanput nešto što se njima neće sviđati i dalje ćete biti proizvođeni u arhetipskog neprijatelja, u nekoga ko ne zavređuje nikakav drugi tretman osim onoga kroz koji ja prolazim. Dakle, reč je naprosto o jednoj vrsti stava u kojem nema dozvoljene razlike u mišljenju. Ne može neko ko je Srbin kritički govoriti o Hrvatskoj, jer to je odmah neprijateljstvo.
Vi ste deo vlasti vrlo bitan za Plenkovićevu vladu. Kolika je snaga srpskog glasa u Saboru?
Snaga našeg glasa je u tome što mi govorimo, što ne pristajemo na to da ćutimo, što ne prestajemo iskazivati ono što treba u vezi s položajem Srba, s procesima u hrvatskom društvu i stanjem politike i demokratije u Hrvatskoj. I to mnogima smeta i hteli bi da nas ućutkaju, a ako ne mogu, onda da nas maknu. I, s druge strane, tim ljudima smeta što mi osiguravamo da se suoče sa svim onim otvorenim pitanjima s kojima se sreće prosečan Srbin u Hrvatskoj i srpske institucije u Hrvatskoj i tražimo da se to rešava, a oni to ne žele.
Često vas u Hrvatskoj jedan deo javnosti proziva kao nekoga ko je uvek deo vlasti. I među Srbima ima onih koji misle da nije dobra odluka da neka srpska stranka bude deo vlasti. Bili ste deo vlasti i u vreme SDP-a, u vreme HDZ-a?
Kako bi izgledala Srbija bez Bošnjaka i bez Mađara u vlasti? Kako bi izgledala Crna Gora bez svojih manjina u vlasti, uključujući i Hrvate? Nije to interes samo manjine, to je interes i države. Ali postoje različiti koncepti i viđenja. Neki ne žele manjine u svojoj državi, pa ih ne žele ni u vladi. E, to u Srbiji sada nije slučaj, nije ni u Crnoj Gori, a neki bi hteli da bude slučaj u Hrvatskoj.
Do sada to nije bio slučaj?
Nije, ali su bili različiti efekti i opsezi te saradnje. U vreme Ive Sanadera i Jadranke Kosor imali smo članove vlade i potpredsednika vlade. Danas imamo samo participaciju. U vladi Zorana Milanovića imali smo maksimum do pomoćnika ministra, a u ovoj vladi imamo do nivoa državnog sekretara.
Je li to vaša odluka ili koalicioni dogovor?
To je dogovor. Da li bi bilo bolje da imamo više? U nekim drugim okolnostima – sigurno. U ovim okolnostima, ne možemo proceniti da li bi bilo bolje ili ne. Pošto, vidite, mnogima smeta i ovoliko koliko imamo.
Da li je Plenković bio spreman da vam da više?
To ne mogu sad govoriti. U svakom slučaju, hrvatska politička scena je vrlo dinamična u proteklih dve-tri godine i nema nikakve sumnje da ta dinamika, koja nije uvek pozitivna nego negativna, ima efekta i na nas i naš položaj u hrvatskoj politici.
Da li vam je bliži HDZ ili SDP?
SDP i stranke leve građanske ideje su nama i većini Srba u Hrvatskoj bliže. Ali politički imperativ nalaže Srbima u Hrvatskoj i drugim manjinama da podrže HDZ, ukoliko on vodi politiku koja je otvorena prema manjinama, politiku u kojoj čuva vrednosti koje su nama važne, i čuva neke elementarne vrednosti demokratskog poretka.
Da li je to sada slučaj?
To jeste sada slučaj. Jedna od stvari koje bismo želeli da se promeni su odnosi Zagreba i Beograda. Tu je stanje takvo da očekujemo i hteli bismo da se stvari počnu menjati.
A koliko vi možete da utičete?
Naše moći nisu prevelike, ali naša želja i spremnost da tome doprinesemo jeste velika i čekamo samo priliku da se to u nekom smislu može početi politički kapitalizirati.
Otkuda optužbe da ste vi i SDSS radili na tome da se ne procesuiraju ratni zločini Srba u Vukovaru?
Iza toga stoje oni koje žele da se vrate na to da mogu reketirati pojedince svojim istragama za ratne zločine, da mogu istrage za ratne zločine pretvoriti u sredstvo za političke obračune. Iza toga stoje politički i nepolitički krugovi koji žele da Srbi ne participiraju u vlasti, da nemaju mira u svojim sredinama u kojima žive. Nije njima do istinskog suočavanja sa zločinima. Njima je najviše do toga da dobiju političku moć.
Posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je „Hitler hteo svet bez Jevreja, a da je Hrvatska i njena politika htela Hrvatsku bez Srba”, vi ste rekli da razumete svoje sugrađane Hrvate koji su u poređenjima s Hitlerovom Nemačkom prepoznali teške reči, težak teret koji se njima ne bi trebalo pripisivati?
Kad se već vatra rasplamsava, ako ne možete smirivati na obe strane, morate smiriti bar na jednoj strani. Ako to donosi rezultate. Prema tome, to je smisao i cilj mojih poruka, on je bio takav i ranije, biće i ubuduće. Što se tiče pitanja prošlosti, moramo se jako paziti da nas ratna prošlost, bilo ratnog raspada zajedničke zemlje i rata u Hrvatskoj, bilo Drugog svetskog rat ponovo ne povuku u istorijska neprijateljstva. Kao što su mnogi isticali, uključujući i predstavnike Srbije, ta neprijateljstva nas samo čine slabijim i podložnijim rizicima s kojima se susrećemo.
Postoji niz stvari o kojima u ovom trenutku ne mogu da govorim
Predsednik hrvatskog Sabora Gordan Jandroković odbio je da uvrsti zahtev branitelja za vašim izjašnjavanjem o „Oluji” i „domovinskom ratu”. Vi ste odgovorili da ste spremni za to i da bi „možda bilo i vreme da se o nekim stvarima počne govoriti”. O čemu se to do sada ćutalo i zašto? Šta biste rekli pred Saborom?
To sasvim sigurno ne bih rekao ovog trenutka, u ovom intervjuu. Postoji čitav niz stvari, pitanja, tema, o kojima nije bilo prilike, prostora, momenta da se govori. Ako je neko hteo da se to otvori, ja sam poručio da nemam ništa protiv. Kakve bi to posledice imalo po srpsko-hrvatske odnose, to je drugo pitanje.
Povezani tekstovi
