Moj najjači utisak ovogodišnjih odvojenih, u odnosu na prošlogodišnje zajedničke, proslava „Oluje” i pomena srpskim žrtvama u Gruborima je već pomenuta Plenkovićeva izjava „da je ta simbolika konzumirana prošle godine”
Koliko je prošle godine snažno odjeknula vest da će potpredsednik Vlade Hrvatske iz srpske zajednice, Boris Milošević, učestvovati na proslavi 25. godišnjice „Oluje”, koja se u toj državi slavi kao „Dan pobjede i domovinske zahvalnosti”, toliko je ove godine, s nešto blažim intenzitetom, odjeknula i vest da isti čovek neće učestvovati na proslavi 26. godišnjice te akcije.
I, na sramotu svih prognanih Krajišnika i većine Srba koji su ostali ili se vratili u RH, pojavio se „zlosrećni” Milošević na proslavi te za krajiške Srbe zločinačke akcije i jedne od najvećih srpskih tragedija uopšte, u kojoj je proterano preko 220.000 ljudi, a najmanje 1.887 ih je poginulo i nestalo, među kojima je 65 odsto civila i 29 odsto žena, dok je Krajina – S. Dalmacija, Lika, Kordun i Banija – opustošena, opljačkana pa porušena i zapaljena, a nisu bili pošteđeni ni crkveni, kulturni, istorijski srpski, kao ni antifašistički spomenici.
I sedeo je Srbin Milošević u prvom redu svečane lože, samo nekoliko mesta podalje od Ante Gotovine, koji je bio glavnokomandujući u akciji „Oluja” za sektor „Jug”, čiji vojnici su, među kojima je bio i Miloševićev otac, oko mesec dana po završetku akcije ubili i njegovu babu Darinku, i kojeg je Pretresno veće Haškog tribunala proglasilo krivim kao „učesnika u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio prisilno i trajno isterivanje Srba sa područja Krajine” i nepravosnažno ga osudilo na 24 godine zatvora.
Zauzvrat hrvatski zvaničnici su prisustvovali pomenima srpskih žrtava likvidiranim u postolujnom vremenu i to 25. avgusta u Gruborima, među kojima su bili predsednik države Zoran Milanović i potpredsednik vlade i ministar branitelja Tomo Medved, a 28. septembra i u obližnjim Varivodama, gde se pojavio i premijer Andrej Plenković. Predsednik je u Gruborima okupljenim zvanicama, pred drvenim krstom podignutim u pomen šestorici ubijenih meštana, prosečne starosti preko 67 godina i porušenim kućama zaraslim u korov, recitovao stihove Alekse Šantića „Ostajte ovdje”, dok je premijer u Varivodama, ispred skromnog spomenika devetorici ubijenih meštana, prosečne starosti takođe preko 67 godina, zborio: „To za Hrvate znači – smoći snage i priznati da su u domovinskom ratu, premda odbrambenom, nažalost počinjeni i zločini nad srpskim civilima koji se nisu smeli dogoditi, zločini koji nemaju opravdanja i zaslužuju svaku osudu i procesuiranje odgovornih”.
Tako je govorio hrvatski premijer prošle godine. A uoči ovogodišnje proslave „Oluje”, na pitanje novinara da li će i ove godine doći svi članovi vlade, prvenstveno aludirajući na potpredsednika iz redova SDSS-a Borisa Miloševića, odgovorio je, onako šeretski i uz smešak: „Prošle godine je bilo važno. Pravi trenutak je bio lani, kad je on prvi put postao potpredsednik vlade i kad je bilo 25 godina i ta simbolika je konzumirana.”
I prođe ovogodišnja proslava „Oluje” u Kninu bez potpredsednika Miloševića, koji je svoj izostanak ovako objasnio: „Ove godine u Knin ne ide cela Vlada RH i nekako smo kroz razgovore utvrdili da se ove godine ne ide. To nije korak unazad. Od politike uključivosti i pomirenja neće se odustati. Moj neodlazak ne znači odustanak od toga i slanje neke druge poruke.”
Prođe i pomen srpskim žrtvama u Plavnu i njegovom zaseoku Gruborima, gde je ukupno u „Oluji” i postoluji ubijeno 32 Srba, prosečne starosti preko 71 godinu, na kojima se ne pojaviše ni predsednik države Milanović ni potpredsednik vlade Medved, a sva je prilika da se ni Plenković neće pojaviti u Varivodama, što se može zaključiti iz njegove skorašnje izjave: „Ne možemo sada svaki put to ponavljati, važnost je te poruke poslana lani i ja tu ništa ne insistiram niti forsiram.”
I pored svih tih izjava, mediji u regionu i šire tragaju za pravim razlozima odstupanja od prošlogodišnje prakse, koja je među svima, osim među Srbima, primljena sa oduševljenjem. Tako nezavisni hrvatski politički analitičar Davor Gjenero nagađa: „Možda je to zbog toga što još nije zakonski rešeno pitanje uzvika ’za dom spremni’, a možda je nešto drugo”, dok bivši predsednik RH Ivo Josipović tvrdi: „Pupovac i Milošević bili su pod pritiskom Beograda i očito su se HDZ i SDSS dogovorili da će ove godine napraviti pauzu.”
Predsednik SNV-a Milorad Pupovac govoreći na ovogodišnjoj komemoraciji u Gruborima dotaknuo se i aktuelnih rasprava u vezi sa ustaškim pozdravom „Za dom spremni” sledećim rečima: „Ispod društvene površine vodi se bitka između toga šta je današnja demokratska Hrvatska i toga šta je proustaška Hrvatska i njeno integrisanje u današnju Hrvatsku, kao nasleđe. To je bitka koju treba da vodimo, a zato su nam potrebni mediji, škole, javni autoriteti, kao i vlada, sabor i predsednik republike, ne samo sudovi i krivično zakonodavstvo.” I iz Pupavčevih reči moglo bi se zaključiti da je među koalicionim partnerima došlo do zahlađenja odnosa i zbog tolerisanja upotrebe ustaškog pozdrava „Za dom spremni”, koji se više puta čuo i na ovogodišnjoj proslavi „Oluje” u Kninu.
Za zločine počinjene u Gruborima i Varivodama, iako niko zločine ne osporava, svi procesuirani i pred domaćim i pred Haškim tribunalom su „usled nedostatka dokaza” pravosnažno oslobođeni. Do sada je u Gruborima obnovljena samo jedna kuća a u celom zaseoku živi samo jedan čovek. Opštinski sud u Zagrebu u martu ove godine odbio je tužbeni zahtev za naknadu štete Mileta Grubora, kojem su 25. avgusta 1995. specijalci ATJ Lučko ubili oca Jovu (65) i baku Mariju (90) jer „nije bio osobito blizak s ocem”?!
Moj najjači utisak ovogodišnjih odvojenih, u odnosu na prošlogodišnje zajedničke, proslava „Oluje” i pomena srpskim žrtvama u Gruborima je već pomenuta Plenkovićeva izjava „da je ta simbolika konzumirana prošle godine”. Ako se pojam „konzumacija” uzme u njenom najtipičnijem značenju – (po)jesti i (po)piti – onda je mnogo jasnije kakav značaj zvanična hrvatska politika pridaje prošlogodišnjem (ponižavajućem) odlasku Borisa Miloševića, a preko njega i srpskoj zajednici u Hrvatskoj, na proslavu (zločinačke) „Oluje”.
Objavljeno 11. septembra 2021. u dnevniku „Politika“, internet izdanje
