Париз – „Галимар”, једна од најзначајнијих и најутицајнијих француских издавачких кућа, нарочито када је реч о литератури 20. века и савременој литератури, управо је објавила роман „Мед” („Le miel”) аутора Слободана Деспота. Објављивање романа у овој престижној издавачкој кући већ само по себи представља велико признање и подршку аутору.
Слободан Деспот, преводилац, издавач и публициста је рођен 1967. у Сремској Митровици, а у Швајцарској живи од 1973. године. Део његове породице потиче из книнске Крајине. Након богатог искуства у издавачкој кући „L’Age d’Homme” из Лозане, као преводилац и директор иностраног сектора, у Швајцарској је покренуо издавачку кућу „Ксенија” (Editions Xenia), на чијем челу је и данас. Између осталог, „Ксенија” је на француском издала „Мистерију Шломовић” Моме Капора…
„Мед” је први Деспотов роман, а објављен је у оквиру престижне Галимарове „Колекције бланш”, покренуте 1911. и препознатљиве по корицама боје слоноваче, уоквирене црном и црвеном линијом и обележенe монограмом NRF. У „Колекцији бланш” објављивана су дела изузетних аутора као што су Пруст, Малро, Фокнер, Сартр, Ками, Хемингвеј, Борхес, Јурсенар и други.
Мед је у роману, инспирисаном егзодусом Срба из книнске Крајине током акције „Олуја”, првенствено везан за егзистенцију два јунака: Николе, учитеља у пензији и пчелара на Велебиту, и Вере, траварке и видарке која обилато користи овај „чудотворни” састојак за спремање својих еликсира. Међутим, мед је у роману истовремено и метафора љубави, широкогрудости па и самог живота. Вера, симболичног имена, читаоцу прича о Николи и његовим синовима: Веску, економисти који је након студија остао у Београду, и Душану, крајишком борцу у унапред изгубљеном рату… Веско одлази по оца који је остао на Велебиту након „Олује”, и тако започињу перипетије кроз новоуспостављене границе, у земљи која је постала туђа…
У Српском културном центру у Паризу је у суботу 8. фебруара представљен Деспотов роман „Мед”, уз присуство аутора и уз учешће Жан Кристоф Буисона новинара и публицисте, уредника рубрике „Култура” у париском „Фигару”. Историчар по образовању и одлични познавалац прилика на Балкану, Буисон је публици у Србији пре свега познат као аутор „Романа о Београду”, издатог и у српском преводу, у Заводу за уџбенике Београд. У једном од поглавља свог последњег дела „Убијени“ (Perrin, 2013) Буисон осветљава и атентат у Сарајеву из 1914. године.
Многобројна српско-француска публика је у живој интеракцији пропратила званични део промоције романа, након чега је стрпљиво чекала на посвету аутора. Промоција у Српском културном центру у Паризу иначе је означила и почетак промотивног циклуса романа „Мед” уз учешће аутора, у више градова Француске и Швајцарске, између осталог и у Стразбуру, Лозани и Женеви, која ће се завршити 22. марта на париском сајму књига, на штанду „Галимара”.
Један број швајцарских и француских штампаних и електронских медија је већ донео осврте на Деспотов првенац, међу њима и париски „Фигаро”, из пера Себастијана Лапака, новинара и писца, Радио Европа 1, Радио Франс антер… Роман и аутор су представљени и на сајту издавачке куће „Галимар” (www.gallimard.fr).
Галимар је основан 1911, а један од три оснивача је био и Андре Жид. Данас је то изузетно развијена група„ Галимар” (Холдинг „Мадригал”), која се може подичити каталогом са око 30.000 наслова, 9.000 аутора и са 240 колекција. Међу „Галимаровим” ауторима њих 36 је овенчано најпрестижнијом француском књижевном наградом „Гонкур”, 38 Нобеловом наградом за књижевност, а 10 Пулицеровом наградом.
Povezani tekstovi
