Suđenje pripadniku Zengi Branku Tuniću, optuženom za ratni zločin, odnosno ubistvo vojnika JNA Marka Utržana u logoru Rakitje kod Zagreba, nastavljeno je danas saslušanjem sudskih veštaka medicinske i balističke struke, Kenana Senohradskog i Milana Kunjadića. Na osnovu novih dokaza koje je sud izveo, zapisnika o uviđaju i o obdukciji, obojica su potvrdili kao moguću verziju da u trenutku ispaljenja metka u glavu, Marko Utržan nije stajao već je bio u nekom niskom položaju, moguće i na kolenima.
Veštak Senohradski je s tim u vezi pomenuo krvne podlive na kolenima ubijenog vojnika.
Ispitivanje veštaka obeležila je rasprava sa punomoćnikom oštećenih Dušanom Bratićem koji je osporavao njihovu stručnost. Uprkos tome što su veštaci izneli mišljenje koje potvrđuje tezu optužbe da je Utržan bezrazložno ubijen, a ne u nužnoj odbrani, Bratić je tražio da se obavi i sudsko medicinsko veštačenje.
Bratić se osvrnuo na mišljenje veštaka da oštećenje na projektilu koji je pri vrhu znatno deformisan, spljošten sa obilnim tragovima prašine zelenkaste boje, koja potiče od zelene farbe za beton, mora poticati od udara zrna u betonski pod zelene boje, što je utvrđeno i u zapisniku o uviđaju i obeleženo na skici.
Veštak Kunjadić je tvrdio da je to oštećenje na zrnu moglo da nastane i usled udara zrna u pršljen kičmene moždine oštećenog i da upravo tako deformisano udari u beton. Polemika je nastavljena i kada je veštak Kunjadić izjavio da blago zvezdoliki oblik ulazne rane na glavi Utržana ne znači ništa i da ni u udžbeniku sudske medicine ne piše da je to karakteristično za pucanj iz apsolutne blizine. Bratić je predložio da se veštaku predoči navod udžbenika sudske medicine, koji baš to tvrdi, kao i fotografije izgleda takvih rana, što je sud odbio.
Advokat Bratić je na kraju, osporavajući kompetencije veštaka, kazao i da je veštak Kunjadić svojim greškama u veštačenju napravio i aferu „Topčider”.
Podsećamo, pripadniku Zbora narodne garde (ZNG-Zenge) Branku Tuniću (59), sudi se u odsustvu jer je nedostupan srpskom pravosuđu.
Svedoci su ranije na suđenju kazali da su zarobljenici u podrumu zlostavljani i udarani gumenim palicama i šutirani čizmama po celom telu. Potvrdili su da su Utržana čuvari srušili na zemlju, nakon čega se čuo pucanj.
Tunić je na suđenju u Zagrebu tvrdio da je vojnik pokušao da mu otme kalašnjikov, pa ga je posle više upozorenja ubio u samoodbrani. Optuženi je poreklom s Kosova i Metohije, iz opštine Vitina, a sada živi u Hrvatskoj. Tereti se da je u Zagrebu, kao pripadnik Zenga, sa više N. N. pripadnika iste jedinice izvršio ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, odnosno prema vojnicima na redovnom odsluženju vojnog roka u JNA, koji su prethodno položili oružje i predali se.
Tunić je tokom postupka u Zagrebu oslobođen optužbi za ubistvo Utržana, ali se tužilaštvo poziva na Statut bivšeg Haškog tribunala i odredbu da se pravosnažno oslobođenoj osobi može ponovo suditi ako je tom presudom bila optužena za „obično” krivično delo, a ne za ratni zločin.
Tunić je zarobljenike vezivao lisicama i primoravao da legnu na tlo, a zatim ih gazio čizmama i skakao po njima, pretio im nožem da će im izvaditi oči i da će ih zaklati, repetirao oružje na njih, stavljao im cev oružja u usta i na slepoočnicu, preteći im ubistvom, gasio im cigarete po telu i mokrio po njima. Posle pisanja medija o ovom slučaju, javilo se još šest nekadašnjih vojnika koji su bili zarobljeni u Rakitju.
Dorotea Čarnić
Povezani tekstovi
