Prvih godina izbeglištva moji ženici i udavače birali su partnere pretežno iz svog kraja ili bolje rečeno iz izbegličke kolone
Podstaknut podacima koji se odnose na bivše jugoslovenske republike, odlučih da zvanične državne statistike uporedim sa „postolujnim” brakovima mladića i devojaka iz moje, bratovljeve i porodica naših rođaka i prijatelja, uglavnom proteranih iz moje Dalmacije i ženine Like, kojih danas ima širom sveta.
Sedoh sa ženom i za desetak minuta izbrojasmo pedesetak takvih brakova, od kojih smo za 40 znali i ko su im i odakle bračni partneri. Naša statistika kaže da je od tih četrdeset analiziranih brakova 23 sklopljeno u Srbiji, četiri u BiH, četiri u Australiji, tri u Švajcarskoj, tri u SAD, dva na Malti i jedan u Crnoj Gori. Statistika dalje kaže da je 15 brakova sklopljeno s partnerima iz istog kraja i prognaničkog korpusa, od kojih pet u inostranstvu; 12 sa starincima, od kojih pet sa Srbijancima, a sedam sa starincima u inostranstvu (četiri u BiH); sedam sa „mlađim starincima” (to su potomci prve generacije doseljenika iz bivših republika) od kojih tri u inostranstvu; tri sa izbeglicama iz drugih republika, sva tri sklopljena u inostranstvu. U tri slučaja partneri su stranci, od kojih su dva braka i sklopljena u inostranstvu.
Prvih godina izbeglištva moji ženici i udavače birali su partnere pretežno iz svog kraja ili bolje rečeno iz izbegličke kolone. Pošto su to bili mladi ljudi dorasli za ženidbu, neki od njih su se od ranije zabavljali i simpatisali, a neki su se zbližili u koloni ili u nekom kolektivnom smeštaju. Sećam se i dva braka sklopljena u prvim godinama sa starincima na jugu Srbije gde je dospelo veoma malo izbeglica, pa su mladi ljudi partnere tražili među domaćima. Moglo bi se zaključiti da su mladi iz izbegličkih kolona prvih godina izbeglištva za partnera birali prvenstveno nekoga iz istog okruženja, a tek u nedostatku „svojih” birali su starince, od kojih su opet imali prednost „mlađi starinci”.
Porodice iz izbegličkih kolona su u prvih pet godina izbeglištva odlazile u treće zemlje, najviše u Australiju i SAD, i smeštane su u mesta gde su im se od ranije nalazili zemljaci, pa su mladi iz tih porodica, koji su u međuvremenu stasavali za ženidbu, birali sebi slične, a samim tim i bliske. Naravno da je u takvim brakovima bilo provodadžisanja starijih i iskusnijih – običaj ponesen u svet iz zavičaja.
Novije generacije mladih koji su kao deca bili u izbegličkoj koloni danas već stasali za brak, manje su vezani za želje svojih porodica u izboru bračnog partnera pa se, i u Srbiji i u svetu, sve više odlučuju za starince.
Tek „slobodni strelci”, to su mladi otrgnuti iz porodice koji sami po belom svetu „zarađuju hleb”, za bračnog partnera biraju čistog starinca, u nekoliko slučajeva i druge boje i rase. To dokazuje da su nekadašnja deca iz krajiške izbegličke kolone u međuvremenu postali „građani sveta”.
Savo Štrbac
Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas”
