Sve strane se pozivaju na političke implikacije samim podnošenjem zahteva za reviziju presude. A kakve će biti implikacije ako Izetbegović odustane od zahteva? Po mom mišljenju, nimalo blaže
Najava podnošenja zahteva za reviziju presude MSP po tužbi BiH protiv Srbije za genocid zapalila je region, a posebno ove dve države. Koristi se i ,,teška artiljerija” – na svu sreću rečima, za razliku od vremena koje tretira tužba. Kao razloge za reviziju njen najavljivač B. Izetbegović navodi: ,,Istina treba svakom, pa i onima koji se odupiru. Istina koju će ispisati nepristrasne, međunarodne sudije… Odustajanjem od toga i trgovanjem ljudskom patnjom i genocidom zarad političke stabilnosti nanelo bi katastrofalnu štetu dignitetu žrtava”. S druge strane, predsednik Vlade Srbije A. Vučić uzvraća: ,,Vest o reviziji tužbe koju BiH pokreće protiv Srbije teška je i loša za odnose dve države, a Srbija ničim nije izazvala takvu odluku”.
Međutim, nije u pitanju revizija tužbe, nego presude. Podsećanja radi, osnovni zaključci iz presude su:
Srbija nije izvršila genocid, preko svojih organa ili osoba čija dela povlače njenu odgovornost prema međunarodnom običajnom pravu; nije izvršila ni udruživanje radi izvršenja genocida, niti je podsticala na izvršenje genocida i nije bila saučesnik u genocidu. Naprotiv, Srbija je prekršila obavezu sprečavanja genocida prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida: u vezi sa genocidom izvršenim u Srebrenici u julu 1995; time što nije izručila Ratka Mladića, optuženog za genocid i saučesništvo u genocidu, radi suđenja pred MKSJ i time što se nije pridržavala privremenih mera koje joj je Sud naložio 8. aprila i 13. septembra 1993. u ovom sporu budući da nije preduzela sve mere koje su bile u njenoj moći da spreči genocid u Srebrenici u julu 1995. No, sud konstatuje da, što se tiče utvrđenih kršenja obaveza iz Konvencije, spor nije takve prirode da bi bilo primereno davanje naloga za plaćanje naknade niti za pružanje uverenja i garancija o neponavljanju.
Pošto je presuda donesena 26. februara 2007, desetogodišnji rok za podnošenje zahteva za reviziju ističe 28. februara 2017. Sve ako BiH podnese zahtev u navedenom roku to ne znači da će automatski i doći do revizije. Naime, pre otvaranja revizije Sud po službenoj dužnosti, što ne isključuje i aktivno učešće druge parnične strane, ocenjuje da li je ta činjenica takve dokazne snage da bi, da je bila poznata sudu u vreme donošenja prethodne presude, dovela do drugačije odluke. Sve da nova činjenica po oceni suda ima takvu dokaznu snagu, ona mora biti nova i za sud i za stranku koja reviziju traži, a pritom se ispituje i da li je ta stranka iz nemarnosti propustila predočiti sudu tu novu činjenicu.
U pogledu novih činjenica Izetbegović objašnjava da su ,,ključni dokazi došli tokom suđenja Ratku Mladiću iz kojeg je vidljivo da je više hiljada oficira VJ ’učestvovalo u genocidu’ u BiH kao i da je Miloševićev režim logistički stajao iza genocida”. Sve kad bi te okolnosti bile nove (a nisu), sud bi ponovo po službenoj dužnosti ispitivao da li je od saznanja za njih prošlo više od šest meseci.
U predmetu ,,Mladić” suđenje je počelo 16. maja 2012, a poslednji svedok odbrane završio je svoje svedočenje 16. avgusta 2016. Prosta računica pokazuje da je u ovom predmetu i od izvođenja poslednjeg dokaza prošlo više od šest meseci, što znači da bi sud po ovom osnovu morao odbaciti zahtev za reviziju presude. Ako bi, i pored svega toga, sud dozvolio reviziju, što znači novo suđenje, to još uvek ne znači da bi tužbeni zahtevi bili prihvaćeni, odnosno da bi presuda bila drugačija od prethodne.
Zbog specifičnih odnosa u BiH (dva od tri konstitutivna naroda i dva od tri člana predsedništva države su protiv pokretanja revizije), sud bi, ako ne po službenoj dužnosti, onda svakako po prigovoru druge strane u sporu, najpre ispitao da li je zahtev podnesen od strane ovlašćenog zastupnika, pa ako utvrdi da nije, zahtev bi odbacio. To je prva stvar koja se ispituje i utvrđuje kod svakog podneska i kod svakog suda.
I bivši član pravnog tima Srbije u procesu po tužbi BiH Tibor Varadi ovih dana je više puta izjavljivao da mu je teško da zamisli ijednu novu činjenicu ili dokaz na osnovu koje bi ovaj slučaj mogao biti obnovljen.
U čemu je onda problem? Sve strane se pozivaju na političke implikacije samim podnošenjem zahteva za reviziju presude. A kakve će biti implikacije ako Izetbegović, pod pritiscima sa svih strana, odustane od zahteva? Po mom mišljenju, s obzirom na stvorenu atmosferu, nimalo blaže u odnosu na prvi slučaj. Kod Bošnjaka bi ostalo u (zlo)pamćenju da su Srbima ,,oprostili genocid” i da im ga moraju vratiti ili na neki drugi način naplatiti, kad-tad. A to je i neizvesnije i gore od očekivane odluke MSP po zahtevu za reviziju. Uostalom, rešavanje sporova između ljudi pa tako i država jedna je od najznačajnijih civilizacijskih tekovina.
