Stipe Mesić nema osećaj krivice, ni lične ni državne
Na tribini „O ratu svih ratova”, u organizaciji nemačkog Foruma ZFD (Civilne mirovne službe) i nedeljnika „Vreme”, održanoj u pres centru UNS-a u Beogradu uoči ovogodišnjeg Dana pobede, jedan od učesnika bio je i Stipe Mesić. Za one koji ne znaju ili su zaboravili, Mesić je bio poslednji predsednik Predsedništva SFRJ, pre toga i prvi premijer hrvatske vlade, a posle i predsednik Sabora, te dva mandata predsednik Hrvatske.
Mediji su preneli Mesićeve poruke sa tribine: nacifašizam smo pobedili u Drugom svetskom ratu i dobro je da se toga podsetimo; na našem prostoru imamo dovoljno ljudi koji od pobednika žele napraviti poražene, a poražene proglasiti pobednicima; bilo bi dobro kada bi se Dan pobede nad fašizmom obeležavao zajednički između država nekadašnje SFRJ, na državnom nivou, ali to je neizvodljivo zbog istorijskog revizionizma.
Reklo bi se, poruke dostojne okorelog i doslednog antifašiste.
Međutim, ostale su upamćene Mesićeve i drugačije poruke. Evo nekih koje je izgovarao na promotivnim skupovima HDZ-a 1990: „Srbi u Hrvatskoj će moći stati pod jedan kišobran”; „Srbi oru zemlju u Hrvatskoj a boga mole da kiša pada u Srbiji”; „Ne misle valjda Srbi da mi u šleperima iz Mađarske nosimo naliv pera. Malo sutra gospodo.”; „Neka Srbi idu u Srbiju ali neka ponesu ono malo zemlje koju su doneli na opancima kada su dolazili na ove prostore.”
Ovakve poruke „začinjene” ornamentikom i pesmama iz vremena Pavelićeve NDH, srpski narod, po Jovanu Raškoviću, „oseća kao poziv istoriji na recidiv, širi u njemu nove strahove, mučninu i stare sumnje”.
Gospodin Mesić voli da slavi pobede svog naroda, bez obzira na to da li su fašističke ili antifašističke provenijencije. To se vidi iz njegovog govora održanog 6. juna 1992. u Hrvatskom klubu u Sidneju: „U Drugom svetskom ratu, vidite, Hrvati su dva puta pobedili i mi nemamo razloga da se nikom ispričavamo. Ovo što skroz traže od Hrvata – ajde idite kleknuti u Jasenovac, kleknite ovde… Mi nemamo pred kim šta klečati! Mi smo dva puta pobedili, a svi drugi samo jednom. Mi smo pobedili 10. travnja kad su nam sile osovine priznale hrvatsku državu i pobedili smo jer smo se našli poslije rata, opet s pobednicima, za pobjedničkim stolom” (http://www.youtube.com/watch?v=SkBpznhmX1s).
Ovaj govor Mesić je održao u vreme kada je srpsko-hrvatski sukob na području Hrvatske bio internacionalizovan, odnosno nakon što su UN u okviru „Vensovog plana”, koji nije prejudicirao političko rešenje konflikta, na područje RSK uputile mirovne snage Umprofora.
Mnogo kasnije, kad mu je već tekao drugi predsednički mandat, a nakon što je snimak njegovog govora pušten na HRT-u, Mesić je na toj istoj televiziji izjavio: „Ne isključujem mogućnost da sam u to vreme, pri tom imajući na umu i istorijski kontekst, zaista tako nešto i rekao. Ako jesam, bio je to taktički ustupak, pogrešan i promašen” (https://www.youtube.com/watch?v=SkBpznhmX1s).
Može li se verovati čoveku koji je sklon da pravi ovakve „taktičke ustupke” u zavisnosti od „istorijskog konteksta”?
Većina krajiških Srba nije mu verovala ni tada a ne veruje mu ni sada. Mesić je, kada su mu to nalagali državni interesi, kao onomad u Australiji, bio fašista, jer su mu ustaše bile potrebne da napravi državu uz pomoć njihove ideologije i novca, a kada je državu napravio i kada ju je trebalo uvesti u EU, koja baštini antifašizam, postao je najveći živi antifašista.
Mesić nema osećaj krivice, ni lične ni državne, što pokazuje i ova njegova izjava data pri kraju drugog predsedničkog mandata:„Srbi, koji su posle rata u našoj zemlji, odnosno nakon operacije za oslobađanje zemlje ’Oluja’ pobegli u Srbiju u stvari su žrtve politike Miloševića, a ne žrtve hrvatske politike” (bečki „Prese”, 25. jun 2008).
Mesićeva poruka odaslana iz Beograda o zajedničkom obeležavanju Dana pobede između država nekadašnje SFRJ je cinizam par ekselans. Za one koji ne znaju ili su zaboravili, Mesić je u oktobru 1991. godine u Hrvatskom saboru slavodobitno izjavio: „Mislim da sam obavio zadatak, Jugoslavije više nema” (https://www.youtube.com/watch?v=XD65o5Q4cF4).
Informaciono-dokumentacioni centar „Veritas”
