Zagreb sugeriše promene u Bosni i Hercegovini, što je naljutilo Sarajevo – odakle odgovaraju najavom rezolucije o pravima Srba i Bošnjaka u Hrvatskoj
Banjaluka – Zbog izbora Željka Komšića u Predsedništvo BiH, a ne Dragana Čovića, u Zagrebu se u prvi mah moglo čuti negodovanje, ali je potom u Hrvatskom saboru usvojena i deklaracija o položaju Hrvata u BiH kojom su zatražene ustavne reforme u susednoj zemlji kako bi se izjednačila prava svih naroda.
Takav potez mnogima se učinio kao neobičan, a u prvim reakcijama iz Sarajeva – od strane intelektualaca i pojedinih partija, a zasad ne i s nivoa Predsedništva BiH – bilo je ocena kako je posredi „nasrtaj na suverenitet” od strane suseda, da bi potom kao odgovor bila spremljena – rezolucija.
Nju predlaže SDP, partija koja je u Sarajevu trenutno u opoziciji, a njen zagovornik Saša Magazinović i minule godine predlagao je, bez uspeha, sličnu rezoluciju sa sugestijom Zagrebu da „Srbima vrati konstitutivnost”. Tada ga je naljutila deklaracija Evropskog parlamenta u koju je na predlog iz Zagreba uvrštena sugestija o potrebi uređenja BiH na principima „federalizma”. To je u Sarajevu tada, kao i sada, pročitano kao ispipavanje pulsa za treći entitet.
Minulih dana Džon Salivan, zamenik američkog državnog sekretara, rekao je u Sarajevu da pozivi za treći entitet i pretnje otcepljenjem jesu kršenje Dejtonskog sporazuma. Trojica visokih predstavnika, Karl Bilt, Kristijan Švarc Šiling i Pedi Ešdaun, upozorili su Brisel nedavno, pre usvajanja deklaracije, na neprimereno uplitanje Hrvatske na prilike u BiH.
U rezoluciji koju sada predlaže SDP kao odgovor kolegama u Hrvatskoj i koja bi, kako navode mediji, možda mogla da se nađe na narednoj sednici parlamenta BiH, poziva se Hrvatska da prestane sa „uplitanjem u unutrašnja pitanja BiH”.
Sugeriše se, između ostalog, Hrvatskoj da poštuje Dejtonski sporazum. Takođe, rezolucija koja je zasad tek stranački predlog, poziva Hrvatsku da se „suzdrži od prekomernog naoružavanja”, što je suprotno Dejtonskom sporazumu, prenose mediji.
Predlogom rezolucije SDP-a poziva se Hrvatska da „razmotri uvođenje Srba i Bošnjaka kao konstitutivnih naroda u toj zemlji” i da u Hrvatskom saboru omogući zaštitu njihovih prava kroz institut zaštite vitalnih nacionalnih interesa.
Pored ukazivanja na tekuća sporna pitanja, poput imovine, predloženom rezolucijom se osuđuje „relativizacija i osporavanje dokazanih zločina u Jasenovcu koja se odvija putem javnog medijskog servisa” kao i „rasprostranjeno institucionalno i medijsko negiranje novovremenih zločina počinjenih u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, koji je kao takav prepoznao i osudio sud u Hagu”.
S druge strane u deklaraciji Hrvatske, u kojoj se sugeriše vlastima u Zagrebu da se angažuju na ovim pitanjima, ali i na osnivanju fonda za kreditiranje porodičnog biznisa Hrvata u BiH, Dragan Čović, lider HDZ-a BiH, vidi „odličnu stvar”, dok Izetbegovićeva SDA pak ceni da je reč o „štetnom aktu” kojim se Hrvatska direktno meša u unutrašnja pitanja BiH.
Ta stranka je, prenosi „Kliks”, ocenila da je bavljenje izmenama Ustava BiH i zakona „grubi pokušaj povrede suvereniteta BiH”. Hrvatska je u deklaraciji zatražila i „jednak tretman” na procesuiranju svih koji su činili zločine u ratu u BiH, na šta Izetbegovićeva partija odgovara da je Serž Bramerc nedavno pred UN upozorio na to da „vlasti Hrvatske ne ispunjavaju svoje obaveze u procesuiranju ratnih zločina, te da provode politiku promovisanja nekažnjivosti zločina”.
Hrvatsku deklaraciju portal „Indeks” opisao je kao „skandaloznu”, te između ostalog izdvojio deo u kojoj se zahteva još više novca hrvatskih poreskih obveznika za katoličku crkvu u BiH. U jednoj od reakcija iz Sarajeva, Adil Kulenović, predsednik Asocijacije „Krug 99”, ocenjuje za federalne medije da je Zagreb ovom deklaracijom pokazao „paternalistički i hegemonistički odnos prema BiH”.
On takođe veruje da bi analiza položaja Hrvata u FBiH pokazala sasvim drugo stanje od onog koje je postalo „deo vokabulara HDZ-a BiH o ugroženosti”. Poneki dobro upućeni analitičari iz BiH takođe su se složili sa time da se Hrvatska jeste neumesno uplela u polje rada druge države, ali uz napomenu da su zahtevi iz Zagreba na tragu onih koje uspostavlja i sama EU, kao i međunarodna zajednica te da je u skladu i sa zahtevima Ustavnog suda BiH koji je naložio izmene izbornog zakonodavstva, kako bi se pospešila izborna prava Hrvata, ali i Srba, u FBiH.
Povezani tekstovi
