Пре неки дан хрватско Министарство градитељства и просторнога уређења упутило у јавну расправу измене и допуну Закона о гробљима којим намеравају спречити и уклонити натписе који пропагирају идеје на којима се темељила оружана агресија на Републику Хрватску од 1991. до 1995. године или се велича сама та агресија и (или) великосрпство, а у складу с Закључцима и препорукама Већа за суочавање с последицама владавине недемократских режима. Заинтересована и стручна јавност може се у јавну расправу укључити давањем својих мишљења, предлога и примедби до 25. октобра, уз претходну регистрацију, путем портала еСавјетовања. Изгласавање закона се очекује у другом кварталу идуће године, а рок до када би се требао реализовати (порушити и уклонити неподобни натписи) је 31. децембар 2020. године.
Поменуто веће је основала хрватска влада 2. марта 2017, а непосредни повод је био неколико месеци раније постављена спомен-плоча погинулим припадницима ХОС (хрватских оружаних снага) у “домовинском рату” у Јасеновцу, на којој је био уклесан и усташки поздрав из времена НДХ “За дом спремни”, са главним задатком да влади, у року од годину дана, предложи свеобухватне препоруке усмјерене на суочавање хрватског друштва с посљедицама владавине недемократских режима од Другог свјетског рата до проглашења независности.
Два дана пре одређеног рока, 28. фебруара о.г., веће је јавности обелоданило свој извештај под именом “Документ дијалога” у којем се наводе и следећи закључци и препоруке:
“Веће не сматра неприхватљивом” (!?) изричиту забрану јавне употребе свих prima facie спорних обележја мржње, која се идентификују с идејама тоталитаризма као што су: фашистички римски поздрав (Хитлеров) уз речи “Зиг хајл”, нацистички знак кукастог крста, нацистички знак “СС”, четничка кокарда, усташко “У”, усташки поздрави “За дом и поглавника” и “За дом спремни”, док симболе антифашистичке борбе у Другом светском рату не сматра спорнима “на први поглед”, али их “историјска компромитација” током југословенске комунистичке владавине, а затим и “оружане агресије на РХ” сврставају и у спорна обележја.
У истом извештају Веће је предложило да “не сматра неприхватљивом изричиту забрану јавне употребе обележја некадашњих самопроглашених окупацијских власти и парадржавних творевина тзв. Републике Српске Крајине и њој претходећих ‘српских аутономних области’ и ‘српских области’ на територију Републике Хрватске (1990–1995) те да ”не сматра неприхватљивом” допуну Закона о гробљима по питању које се односи на правно уређење спорних натписа-порука на гробним споменицима којима се “пропагирају идеје на којима се темељила оружана агресија на Републику Хрватску од 1991. до 1995. године или се велича сама та агресија и/или великосрпство”.
Непосредно по објавјивању тог извештаја, коментарисао сам да бих можда и могао наћи оправдање за забрану крајинских инсигнија из тог ратног периода, али да не могу никако прихватити квалификацију да су Срби били окупатори простора на којем су вековима живели, јер се то противи основној дефиницији појма “окупација”.
Очекивао сам да, ако неко у Хрватској буде било шта радио по предлозима већа, да ће то бити у вези са “тежим” инсигнијама: фашистичким, нацистичким, усташким, комунистичким па и крајинским, а не да ће се кренути од гробова. Изгледа да је ипак најлакше ударити на обележја мртвих Срба, јер нема ко да их брани.
Питао сам значи ли то да ће посебна комисија обилазити сва српска гробља и рушити надгробне споменике српским борцима са српским инсигнијама из времена деведесетих или ће неконтролисано, као што се и до сада дешавало, рушити све споменике исписане ћирилицом? А сад питам има ли разлике између легалног и стихијског рушења споменика? Има и то велике са позиција рушитеља – по усвајању закона за њих не постоји никаква запрека за рушење. Напротив, могли би бити санкционисани они који сами не поруше оно што је законом забрањено. А за мртве и живе Србе нема разлике - у оба случаја споменик нестаје а самим тим и материјални докази о вековном бивствовању Срба на крајишким просторима.
А шта је са усташким инсигнијама, због којих је и основано поменуто Веће?
Веће је у истом извештају препоручило и изнимку од изнесеног правила које се односи на “стриктно ограничену употребу поздрава ‘За дом спремни’ због околности везаних за Домовински рат”. Шта то значи у пракси показује случај јасеновачке хосовске плоче, због које је и основано веће, која је само премештена у десетак километара удаљену Новску, где се и данас “кочопери” на порушеном партизанском гробљу.
Предложене измене и допуну хрватског Закона о гробљима сматрам апсолутно нехуманим, нецивилизацијским и варварским.
Саво Штрбац
Политика, 22. октобар 2018, штампано издање
