Захтев Марије К. за утврђивање статуса жртве сексуалног насиља из “домовинског рата” дуго је био тема у Хрватској, првенствено због националне припадности жртве и силоватеља. Министарство хрватских бранитеља у фебруару 2017. године одбија Маријин захтев уз образложење да је у проведеном поступку утврђено да не испуњава услове прописане законом јер је захтев поднела посредством пуномоћника, да не живи у РХ и да није лично учествовала у току испитног поступка.
Није помогло ни то што је је уз захтев приложена и оптужница сплитског јавног тужилаштва против Дамира Боршића, која га је теретила по командној одговорности да је у раздобљу од 21. маја до 17. јула 1993. године у Шибенику, у својству управника војног затвора “Кулине”, држао четвoро цивила и знајући да се свакодневно физички, психички и сексуално муче и злостављају те силују од стране подређених му чувара, није предузео ништа да таква протузаконита поступања спречи и казни, а и лично је учествовао у њиховом физичком малтретирању, и Мирослава Перишу, који се терети да је у истом времену и у истом затвору, као припадник војне полиције и затворски чувар, физички, психички и сексуално злостављао и нечовјечно поступао према затвореним цивилима.
Није помогло ни то што је уз захтев приложена и изјава Марије К., коју је дала 2011. видео-линком из САД-а, где сада живи.
Око месец дана по одбијању захтева, сплитски Жупанијски суд неправоснажно је осудио на по две године затвора поменуте оптуженике због ратног злочина над цивилним становништвом (погледати мој текст “Злочин и казна” у овој рубрици од 7.априла 2017). У пресуди се прецизира да су оптужени злостављали српске заточенике на разне начине: тукли су их рукама, ногама, гуменим палицама и разним другим средствима, једног мушкараца терали су да се скида го и сагиње, упаљачем су му палили браду јер се није имао чиме бријати, поливали су их хладном водом, присиљавали на међусобни орални секс, а једну од затворених жена (Марију К. опаска аутора) разне су особе силовале десетак дана.
Против одлуке о одбијању захтева, Марија К. је преко пуномоћника покренула управни спор пред Управним судом у Сплиту, који је, узимајући у обзир и неправоснажну осуђујућу пресуду сплитског суда, записник о испитивању оштећене као сведока видео-везом, медицинску и статусну документацију за оштећену, поништио одлуку Министарства и предмет вратио на поновни поступак.
У поновљеном поступку Министарство хрватских бранитеља решењем из маја ове године утврђује да Марија К. “испуњава законске услове за стјецање статуса сукладно Закону о правима жртава сексуалног насиља за вријеме оружане агресије на Републику Хрватску у Домовонском рату (НН број: 64/15) те да има право на новчану накнаду у једнократном износу од 100.000 куна (око 13.500 евра) као и месечну новчану накнаду у износу од 2.428 куна (око 320 евра) рачунајући од подношења захтева и даље.
Са Маријом К. у заточеништву су били двоје њених комшија, Душан К. и Марија ст. К., сви чобани из села Баљци код Дрниша, те Душан С. из Ивошеваца код Книна, сви српске националности.
Осталих троје нису ни имали прилике да поднесу захтеве за признање статуса жртве сексуалног насиља јер више нису у животу. Марију ст. К. су убили хрватски војници у акцији „Олуја” у селу Врбнику поред Книна. Душан С. „Олују” је дочекао у родном селу, где је остао с мајком. Њено тело су пронашли у Крки, а њега поново заробили. По други пут сам га преузео од Хрвата у октобру 1996. на Бајакову. Три године касније иселио се у Америку, где је и умро 2010, не дочекавши да уживо сведочи пред сплитским судом. Душан К. је преживео „Олују” и у току истраге испричао причу из Кулина хрватском тужиоцу у избегличком дому у Шиду, али је умро пре изрицања пресуде његовим мучитељима.
Марија К. је преживела „Олују” и избегла у Србију, одакле се 1999. иселила у Америку. Када је започела истрага за овај догађај, нисам веровао да ће имати храбрости да јавно проговори о свему проживљеном у Кулинама. Демантовала ме је. И хвала јој.
Марија К. је прва и за сада једина припадница српског народа коју су силовали припадници хрватских оружаних снага којој је хрватска држава признала статус жртве сексуалног насиља у “домовинском рату”.
Објављено у штампаном издању Политике, 27.07.2018.
