Народни посланик мора бити у праву и када сви аргументи говоре супротно
Поводом текста „Штрбац преварио Крајишнике”, од 19. децембра
Aко Линта и након аргумената које сам изнео у претходном тексту и даље тврди да ја о њему износим „низ лажи”, онда га је потпуно преузела ,,скупштинска атмосфера”, где је лаж најчешће коришћена реч.
Признајем да ми је повод за полемику са Линтом било његово обраћање јавности „отвореним писмом” о мојој „издајничкој улози у склапању срамне и понижавајуће нагодбе пред Федералним судом у Чикагу”. У свом ауторском тексту објављеном у ,,Политици” 25. октобра „Крајишници против МПРИ” и у досадашњој полемици објаснио сам каква је улога била и моја и „Веритаса” у том процесу, али узалудно је објашњавати јер народни посланик мора бити у праву и када сви аргументи говоре супротно. Има ли Линта икакав валидни доказ за тако тешке оптужбе, нпр. текст нагодбе или изводе из токова новца? Наравно да нема. Али шта ће њему докази?
Увођењем у полемику В. Божовића, актуелног саветника председника Владе, Линта покушава својим инсинуацијама о мојој „нечасној улози” у „чикашкој нагодби” да да додатну уверљивост. Кога су, како и када из структура српске власти контактирали адвокат Павић и његови сарадници не знам, али знам да ми је он лично, у присуству сведока, а на моје питање зашто нису тражили помоћ од Србије и Републике Српске, одговорио да јесу и да им је одговорено да им дају вербалну, али да им не могу дати и финансијску подршку. Контакти адвоката Павића доступни су на интернету и г. Божовић, као адвокат и дугогодишњи учесник на „молитвеном доручку” може и сам питати колегу Павића све што га интересује у вези са „чикашком нагодбом”.
Помињање Бориса Тадића, чији сам наводно био миљеник, још је већа инсинуација од оне о мојој „улози” у склапању „чикашке нагодбе”. За разлику од Линте, који је дежурао пред Тадићевим кабинетом, молећи да га прими, ја ни у своје лично ни у име „Веритаса” ни од Тадића ни од било којег другог политичара и функционера нисам тражио пријем, већ сам све време заговарао аполитичност невладиног сектора и тога се дословно држао. За разлику од Линте, поштовао сам, као што и сада поштујем, све институције и функционере државе у којој сам са својим народом добио гостопримство када нам је било најтеже. На Линтину инсинуацију да је „Веритас” од Тадића добио бесплатно пословни простор, дајем на увид уговор о закупу пословног простора закључен 4. фебруара 1998. са надлежним органом Савезне Владе СРЈ.
Линта је, за разлику од мене, јавни функционер и зато му постављам питања: Зашто је коалицију која му је донела место народног посланика барем формално напустио, и то неколико месеци пред овогодишње ванредне парламентарне изборе? Кога то онда представља у новом сазиву Скупштине Србије ако је напустио коалициони споразум са СНС, на чијој листи је и сада као коалициони партнер ушао у Скупштину? Зар није у сукобу интереса кад као народни посланик и потпредседник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије има и организацију, свеједно невладину или политичку, која се зове Савез Срба из региона?
Мој основни мотив уласка у медијску полемику са „свестраним и свеприсутним” Линтом јесте намера да га спречим да и даље „вуче за нос” избегли/прогнани и осиромашени српски народ.
