У нападу на зону под заштитом УН убијено 348 Срба, међу њима 44 цивила који су у просеку имали 60 година
У акцији хрватских оружаних снага “Масленица”, која је изведена на данашњи дан, 22. јануара 1993. године на подручју Равних Котара и Малог Алана у јужним деловима тадашње Републике Српске Крајине, убијено је или је нестало 348 Срба, међу њима су била и 44 цивила који су у просеку имали 60 година.
За злочине почињене у тој акцији, до дан данас нико није одговарао, из године у годину подсећају из Документационо-инфомративног центра Веритас.
У цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен помен Србима страдалим пре 31 годину у операцији коју су у зони под заштитом Унпрофора планирали и извели генерали Анте Готовина, Јанко Бобетко, Мирко Норац, Младен Маркач и Анте Росо, под непосредном контролом тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана.
Међу убијенима тада су биле и 34 жене, троје деце млађе од 12 година, више од 10.000 Срба је протерано.
Операција, чији је циљ било подручје под заштитом Уједињених нација, почела је у зору 22. јануара 1993. у задарском залеђу, нападом из више праваца. За неколико дана хрватске “војно-редарствене снаге” заузеле су више десетина квадратних километара на подручју Равних Котара, аеродром Земуник као и неколико висова на Велебиту. Преузета је и контрола над браном хидроелектране “Перућа”.
Операција је, иначе, изведена у току реализације тзв. “Венсовог плана” којим је Република Српска Крајина стављена под заштиту мировних снага УН и била је трећа по реду агресија војних и полицијских снага Хрватске на заштићена подручја УН.
Посебно су на удару била српска села Ислам Грчки, Кашић, Смоковић, која су потпуно уништена, спаљена, порушена, као и села са мешовитим становништвом Ислам Латински, Мурвица, Земуник Горњи. Десетине Срба из тих села побијени су, неки су прогнани, други одведени у логоре. По заузимању села следила је пљачка, оскрнављена су, порушена, девастирана многа српска гробља на том подручју. На удару су били и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквом Светог Георгија која је освештана 1675. године и у којој је сахрањен књижевник Владан Десница. Девастирана су и цркве Светог Георгија у Смоковићу из 1567. године и Светог Илије у Кашићу из 1872. године.
Првог дана напада, на превоју Мали Алан на Велебиту, близу снага Унпрофора, припадници специјалне полиције из заседе су побили а затим и масакрирали 22 припадника Војске РСК.
У Исламу Грчком мучени су па масакрирани супружници Јово (60) и Стана (59) Деспот. Како је касније утврђено убијени су хладним оружјем, а затим је у њихова тела испаљено више метака. У истом селу, на кућном прагу убијен је Мишо Узелац (48), а његова мајка, тешко покретна Ана (81) одведена је у један од хрватских логора где је страховито мучена, па убијена. У селу Доња Јагоња у својој кући убијене су Невенка Црнобрња (33) и њена ћерка Сњежана која је имала само 12 година. У нападу артиљерије на село Буковић убијени су Миленко Гагић, његова петогодишња ћерка Милена и две године старији син Милан, а мајка деце – Бранка тешко је повређена.
У згради основне школе у Карину, од последица гранатирања, убијене су Наташа Јокић (17) и њена тетка Сока Арчаба (43) као и Софија Цупаћ (79). У Смоковићу је у својој кући масакрирана Божица Простран (74)…
Према званичним резултатима пописа, у селу Кашић 1991. године, пред почетак рата, живело је 765 мештана од којих су 99 посто били Срби, у Смоковићу 1.029 становника – 96 посто Срби, у Исламу Грчком 1.139 становика – од који су 87 посто били Срби. Према попису од пре три године, у Кашићу је било 69, Смоковићу 162 а у Исламу Грчком 15 житеља, пописаних без ознака националне припадности.
У Хрватској ће “тридесет и прва обљетница војно редарствене акције Масленица” бити обележена свечано, низом манифестација, улицама Задра биће организован мимоход припадника ОС у МУП-а са ратним заставама, уследиће концерти, изложбе фотографија…
Зоран Шапоњић
Povezani tekstovi
