“Босанска књига мртвих”, попис 95.940 имена убијених и несталих у рату ‘92 – ‘95. у Босни и Херцеговини, који је сачинио Истраживачко-документациони центар, представљена је данас у Сарајеву.
У четири тома “Босанске књиге мртвих”, сваки на хиљаду страна, је 95.940 жртава идентифицирано именом и презименом, именима родитеља, датумом и мјестом рођења, националном припадношћу, подацима о томе да ли су били цивили или војници, којој су војсци припадали те датумом и мјестом страдања.
Ово јединствено и изузетно важно дјело трајни је свједок трагичном времену и споменик свим жртвама наведеним у њему, ријечи су професора Омера Ибрахимагића, једног од промотера.
Токача: Крај “игре” с бројевима!
Истраживачко-документациони центар са директором Мирсадом Токачом на челу на сакупљању података радио је пуних десет година. “Босанском књигом мртвих”, према ријечима професора Ибрахимагића, прекида се култура која мртве и нестале посматра само кроз статистичке бројеве.
Аутор дјела од изузетне важности за нашу прошлост, садашњост и будућност, Мирсад Токача, истиче да практично први пут на једном мјесту у једном формату имамо идентитет грађана БиХ који су убијени или су нестали у периоду од 1992. до 1995.
“Поименични попис жртава је важан зато што више неће бити игре с бројевима. Уводимо стандарде у којима они који хоће да говоре о бројевима морају понудити имена. Ми овим, такођер, чувамо сјећање на наше суграђане и покушавамо ослободити дневни наратив митске приче, идеологија, политичких и националних интереса и називамо ствари правим именом, а то је име и презиме жртве”, каже Токача и додаје да није ријеч о коначном броју убијених и несталих.
“То је број до којег смо ми дошли. У четвртој књизи је близу 5.000 имена за која нисмо са потпуном поузданошћу могли утврдити околности смрти и остављамо грађанима да провјере та имена и да нам дају нове податке како бисмо и њих уврстили у статистику”, нагласио је Токача.