Raspad Jugoslavije dugo se spremao a opet počeo je iznenada, neočekivano i tragično. Prvi rat na evropskom tlu posle skoro pola veka mira i prosperiteta razorio je jednu složenu i ideologizovanu državu koja je protraćila svoj skupo plaćen osnivački ulog. Tokom decenije sukoba stradalo je, na svim stranama, na desetine hiljada ljudi, na stotine hiljada je raseljeno i porušeni su mnogi principi, običaji i pravila ratovanja. Nagovešten je i period takozvanih „novih ratova” u kojima se sukobi razvijaju i eskaliraju na osnovu identitetskih politika.
Aktuelni rat na istoku Evrope po mnogo čemu podseća na jugoslovenske ratove devedesetih. Vodi se u globalizovanom svetu, na kontinentu međusobne povezanosti i uslovljenosti u kome se ne trpi neutralnost a lako se prihvataju stereotipi o dobrim i lošim momcima, žrtvi i agresoru, humanim i nehumanim intervencijama.
U eks-Ju ratovima, od desetodnevnog slovenačkog rata ‘91. do NATO bombardovanja Srbije ‘99. načinjen je niz presedana. Mnogi od njih aktuelizovani su u rusko-ukrajinskom sukobu. Kako je ovde sve počelo i koliko je sličnosti i razlika između ratova u bivšoj Jugoslaviji i aktuelnog rata na istoku Evrope za Rečeno i prećutano govore Savo Štrbac, pravnik, nekadašnji funkcioner Vlade Republike Srpske Krajine, danas šef Dokumentaciono informativnog centra Veritas i dr Nebojša Jovanović, istoričar i učesnik ratova devedesetih, autor knjige „Idemo na Zagreb”.
Urednik i voditelj emisije je Radovan Pantović.
Povezani tekstovi
