Da li je moguće da Hrvatska kao Austrija zabrani isticanje ustaških simbola ili će, kao i do sada, hrvatski sudovi izricati prekršajne presude i novčane kazne za ustaške simbole? I da li će ustaški simboli ostati veći problem Austriji nego Hrvatskoj. To je pitanje otvoreno posle odluke austrijskog parlamenta da se od 1. marta veličanje ustaštva kažnjava sa 4.000 do 10.000 evra.
Iz Blajburga – mesta gde se svake godine obeležava stradanje Hrvata u Drugom svetskom ratu potekla je inicijativa da se zabrani isticanje ustaških simbola. Austrijski model mnogi bi voleli da vide i u Hrvatskoj, gde su takvi simboli uobičajeni čak i na školama i vrtićima.
Pripremila Nikolina Rakić
“Nema nikakve sumnje da će podstaći sve one koji se bore za istinsko i pravo poštivanje i sjećanje na žrtve ustaškog režima da učine ono što je neophodno da se u Hrvatskoj uvedu sankcije za sve one koji ističu simbole i zagovaraju znamenja i veličaju je”, kaže predsednik Samostalne demokratske srpske Milorad Pupovac.
Činilo se da će posle skrnavljenja spomen ploče u Jasenovcu natpisom “Za dom spremni”, hrvatska vlada konačno doneti precizan zakon. Ipak, sve je ostalo samo na političkim osudama i formiranju komisije.
Istoričar Milan Gulić napominje da je devedesetih godina prošlog veka državna politika podrazumevala veštačko pomirenje dva pola Hrvatske iz vremena Drugog svetskog rata – fašističkog i antifašističkog.
“I u svemu tome je u neku ruku postalo ako ne poželjno, a ono barem dozvoljeno da se pojavljuju fašistički simboli. Podrav ‘Za dom’ spremni nije prihvatljiv, ali ako je u kontekstu takozvanog ‘domovinskog rata', e onda jeste”, ocenjuje Gulić.
Protiv Marka Perkovića Tompsona, koga su proslavile nacionalističke pesme i ustaški poklič, više puta podnošene su prekršajne prijave, a sudovi su ga oslobađali.
Isticanje simbola koji podstiču rasnu, versku ili nacionalnu netrpljevost u Hrvatskoj je kažnjivo Krivičnim zakonom. Međutim, u praksi je njegova primena selektivna.
Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”Savo Štrbac podseća na slučaj Srbina koji je u julu 2017. godine na Fejsbuk profil postavio sliku Momčila Đujića, četničkog vođe sa Dinare.
“Kad se vratio dole u svoje selo, došla je policija i odvela ga kod sudije za prekršaje koji mu je dao 16 dana zatvora. S druge strane, imamo sad najnoviji slučaj da je Ivan Đakić stavio na Fejsbuk profil sliku kako ustaša drži glavu četnika i na taj način je ‘Srbićima', kako on kaže, čestitao Božić. Nije protiv njega određen pritvor ni istražni zatvor već je podnesena prijava za krivično delo izazivanje rasne i verske netrpeljivosti”, ukazuje Štrbac.
Izuzetak je novčana kazna hrvatskom fudbaleru Josipu Šimuniću, koji je 2013. godini na utakmici protiv Islanada uzvikivao “Za dom spremni”. Tužio je državu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu i izgubio.
Povezani tekstovi
