Операција “Олуја” у лето 1995. била “највећа појединачна кампања етничког чишћења” коју су хрватске власти спровеле с “геноцидном намером” да униште Србе из Книнске Крајине, рекли представници Србије пред Међународним судом правде у Хагу.
Србија је данас, пред Међународним судом правде у Хагу, тврдила да је операција “Олуја”, у лето 1995, била “највећа појединачна кампања етничког чишћења” коју су хрватске власти спровеле с “геноцидном намером” да униште Србе из Книнске Крајине.
Доказујући контратужбу да је Хрватска починила геноцид над српским становништвом Крајине, заступник Србије Вејн Џордаш назначио је да је геноцид био испланиран на састанку председника Хрватске Фрање Туђмана са војним командантима на Брионима, 31. јула 1995. године.
На том састанку, Туђман је за циљ операције “Олуја”, која је уследила 4. и 5. августа 1995, одредио да Срби “нестану” из Крајине.
“Како докази показују, председник Туђман, вођа Хрватске и владајуће Хрватске демократске заједнице и врховни командант оружаних снага, видео је геноцид као решење за дуготрајни проблем Срба из Републике Српске Крајине”, нагласио је Џордаш.
Транскрипт састанка на Брионима, који је снимао сам Туђман, Србија је највишем суду УН приложила као кључни доказ “геноцидне намере” хрватских власти. Позивајући се на Туђманову књигу “Беспућа повијесне збиљности”, српски представник је оценио да је Туђман видео геноцид “као прагматично решење међунационалних сукоба”.
По Џордашу, на Брионима је “хрватско вођство направило план да етнички очисте Крајину од знатног дела њеног српског становништва”.
У остварењу тог плана, српско становништво, током “Олује”, подвргнуто је “раширеном и систематском убијању, физичким и менталним повредама и наметањем животних услова смишљеним да доведу до физичког уништења”.
Пошто је 200.000 Срба неселективним гранатирањем градова у “Олуји” натерано у бег, уследила је трећа фаза геноцидне операције – напади на оне који су морали да остану, већином старе и болесне.
“Све српско било је спаљено или уништено у врхунцу насиља које је било без мотива, али разарајуће. То насиље је, на страшан начин, рекло све о намери у срцу ‘Олује'”, подвукао је Џордаш, цитирајући извештаје међународних организација.
Заступник Србије је оценио да “нема дилеме да су сви ти акти представљали јединствену операцију са намером да се крајишки Срби униште”. “Вођство Хрватске је знало да ће комбинација злочина неминовно довести до физичког нестанка Срба из Хрватске”, рекао Џордаш.
“Геноцид није кажњен”
Џордаш је доказивао и да Хрватска није казнила починиоце геноцида, будући да до данас нико није осуђен за злочине над Србима почињене током и после “Олује”.
Заступник Србије Вилијам Шабас је, као доказ о обиму етничког чишћења Срба, навео да данас у Хрватској, према попису, живи једна трећина српског становништва од пре двадесет година.
Шабас је рекао да би се хрватски председник Туђман, да је живео дуже, можда нашао пред међународним судом, оптужен за геноцид.
Осврћући се на ослобађајућу пресуду коју је жалбено веће Хашког трибунала изрекло команданту “Олује” Анту Готовини, Шабас је подсетио да нису били оспорени налази о раширеним злочинима над Србима из првостепене пресуде којом је Готовина био осуђен на 27 година затвора.
Шабас је назначио и да је један од двојице судија који су се успротивили ослобађању Готовине, оценио да та пресуда нема никакве везе са правдом.
Канадски професор је подвукао да су Брионски транскрипти “доказ постојања политике хрватског вођства да искорени Србе из Крајине, не само војно особље него и цивилно становништво”.
“Разговори са Бриона откривају намеру да српско становништво буде не само уклоњено из Крајине него и физички уништено”, рекао је Шабас.
Брионски састанак Шабас је упоредио са конференцијом у Вансију на којој су, у фебруару 1992, високи нацистички официри ковали заверу за уништење Јевреја, скривајући ту намеру еуфемизмом “коначно решење”.
Одговарајући на тврдњу Хрватске да је на Брионима планирана легитимна војна операција ради протеривања српских војних снага, а не цивила, заступник Србије је нагласио да “нема дилеме да је “Олуја” планирана на састанку криминалаца” и да су “планирани злочиначки акти”.
Обрадовић: Србија није желела овај процес
Закључујући овонедељна излагања којом је Србија одговорила на тужбу Хрватске и аргументовала своју контратужбу, главни српски заступник Саша Обрадовић поновио је да Србија није желела овај процес, на којем је инсистирала Хрватска.
“Једино из тог разлога, ми смо одлучили да на тужбу узвратимо контратужбом… Ми кажемо – није био наш избор да се нађемо пред судом, али ако друга страна инсистира, и ми имамо нешто да кажемо у овом спору”, казао је Обрадовић.
Противтужба Србије је, према Обрадовићевој оцени, “много јача од тужбе Хрватске”.
“Обим насиља у операцији ‘Олуја', број жртава у ограниченом времену… и последице по живот нападнуте групе не могу се упоредити ни са једним од масовних злочина описаних у тужби Хрватске која покрива период од пет година”.
Заступник Србије је подвукао да се “величина српске етничке групе у Хрватској смањила енормно од 1991. Да је било по председнику Туђману, нестала би скроз. Ништа се ни приближно не може рећи за жртве из хрватске тужбе”, закључио је Обрадовић.
Процес у хашкој Палати мира биће настављен 18. марта, када ће Хрватска одговарати на противтужбу Србије.
Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, биће одржана од 20. марта до 1. априла.
Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010. године.
Povezani tekstovi
