Posle javnog poziva putem društvenih mreža da se bojkotuju srpske radnje dok se ćirilica ne protera iz Vukovara, slučaj je sada pred Županijskim državnim tužilaštvom. Vlasnici radnji kažu da za sada ne trpe posledice. “Zajedničko veće opština Vukovar” traži od Zagreba da zabrani rad neformalnih grupa koje, podsećaju, ugrožavaju zajednički život Srba i Hrvata u tom gradu.
U gradu u kome su grafiti mržnje svakodnevica srećom, postoje i građanske inicijative koje ih manje-više uspešno pretvaraju u poruke ljubavi. Ipak gotovo svi su iznenađeni pozivom putem jednog portala da se bojkotuju lokali čiji su vlasnici Srbi.
Pripremila Nataša Mijušković
Spisak 35 srpskih radnji u međuvremenu je povučen s portala, ali većina njihovih vlasnika i dalje ne želi o tome da govori. Jedan od retkih koji je pristao, Miroslav Mikerević, više od deceniju i po ima radnju u Borovu naselju.
“Što se tiče tog spiska, mislim da on za obične građane ništa ne znači. On ima neki značaj za one koji imaju loše namere i za navijačke skupine. Mi nemamo prvoligaša, tako da nemamo taj problem”, kaže Mikerević.
Uz novi problem, poziv na bojkot radnji, tu je i stari problem – kako sačuvati ćirilicu u Vukovaru. Uništavanje dvojezičnih tabli odavno nije vest osim za lokalne medije.
Štab za odbranu hrvatskog Vukovara koji traži referendum o dvojezičnosti kako bi se upotreba manjinskog jezika i pisma ograničila na sredine gde manjine čine polovinu stanovništva, a ne trećinu kao sada, veruje da će Ustavni sud Hrvatske doneti odluku u skladu s njihovom inicijativom.
Ako tako ne bude, najavljuju, ići će u Strazbur. Kažu da ne žele da Srbi izgube svoja prava, ali ne žele ni ćirilicu na javnim institucijama.
“Mislim da ovde ne treba dovoditi u pitanje odnose Hrvata i Srba u Vukovaru. Oni su ovde suzdržano dobri. Postoje začeci istinskog suživota i oprosta na ovom području”, kaže Vlado Iljkić iz “Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara”.
Međutim, Dragan Crnogorac iz Zajedničkog veća opština Vukovar kaže da pojavljivalje i delovanje Štaba za odbranu Hrvatskog Vukovara vraća atmosferu iz devedesetih godina.
“Zastrašivanje Srba, diskriminacija, pozivanje na bojkot trgovina i proizvoda. Mi vidimo njih kao glavni razlog stvaranja ovakve jedne nepotrebne atmosfere u Vukovaru”, ističe Dragan Crnogorac.
Boljoj atmosferi u Vukovaru možda bi, najpre, pomogao bolji standard njegovih građana.
“Ovde su jako siromašni ljudi. Ovde nema mladih, moja deca odlaze i od Hrvata deca odlaze. Jedni prema Beogradu, drugi prema Zagrbu”, kaže Miroslav Mikerević.
Od jednog od najbogatijih gradova u bivšoj SFRJ, u kome je radilo više ljudi nego što je u njemu živelo, Vukovar je danas grad u kojem je glavni problem nezaposlenost.
Povezani tekstovi
