Србија до 1995. године примила више од 600.000 избеглица из Хрватске и БиХ. Свега 140.000 се вратило у земље порекла. Бивши носиоци станарског права у Хрватској до краја августа могу поднети захтев за стамбено збрињавање и то ван подручја бивше Крајине. Следеће три године требало би да буду затворени колективни центри.
Србија је прва земља у Европи и једна од пет земаља у свету са продуженом избегличком кризом. До 1995. године, примила је више од 600.000 избеглица из Хрватске и БиХ. Свега 140.000 се вратило у земље порекла. Комесаријат Владе Србије за избеглице упутио је позив бившим носиоцима станарског права из Хрватске да до 31. августа поднесу захтев за стамбено збрињавање и то ван подручја бивше Крајине.
До тог датума и избеглице из БиХ могу поднети захтев за помоћ у реконструкцији стамбених јединица.
Захтев за стамбено збрињавање у Хрватској могу поднети сви бивши носиоци станарског права који у међувремену нису стекли некретнине, a који желе да се врате и живе у Хрватској.
“Апелујем на све да се овога пута заиста јаве, да у ситуацији ако немају сва припадајућа документа, пошаљу оно што имају, да не пропусте рок”, рекао је помоћник комесара за избеглице Србије Иван Гергинов.
Према његовим речима, станови се могу одмах откупити и више није битно боравити неко време тамо, а постоје и бенефиције. Како каже, цена је значајно јефтинија од тржишне цене.
Више од 42.000 избеглица из Хрватске остало је без станарског права, чиме су дискриминисани у односу на остале грађане те земље који су имали прилику да станове откупе.
“Ми смо тражили да на врате станарска права као што је урађено у БиХ или, свесни смо да су их распродали, приватизовали, да нам исплате адекватну цену, па да се ми онда са тим парама сналазимо тамо где живимо. Није прошло ни једно ни друго, остао је овај програм стамбеног збрињавања и даље”, каже Саво Штрбац из документационо-информативног центра “Веритас”.
У Србији је 1996. године било 700 колективних центара са 62.000 избеглица. Данас још око 2.400 људи живи у 29 колективних центара. Ђуро Жежељ из Книна већ десет година је у центру у Крњачи.
“Ја тамо немам услова да се вратим, јер тамо нема од чега да се живи. Овде бар очекујем да ћу нешто да добијем од ове државе. Надам се, сви се ми овде надамо”, каже Жежељ.
У Србији је и 210.000 расељених са Косова, а следеће три године требало би да буду затворени колективни центри за избеглице.
Регионалним стамбеним програмом Србије, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине, који су подржали међународна заједница и бројни донатори, требало би да буде решено стамбено питање 27.000 најугроженијих избегличких породица у региону, од чега 17.000 породица у Србији.
Povezani tekstovi
