1485 – Умро Вук Гргуревић Бранковић (1440 – 16. 4. 1485), познат и као Змај Огњени Вук и Јајчанин Вук, српски деспот, син је слепог Гргура Бранковића и унук деспота Ђурђа Бранковића. Из турске, прешао у угарску службу краља Матије и био заповедник српских чета у Срему, ратовао је против Чеха, Пољака и Аустријанаца, а нарочито против Турака.
Добио је од краља Матије 1469. године град Белу Стену и област Тотушевину у Славонији. Именован је за деспота Србије 1471. године и добио велике поседе на подручју данашње Војводине, који су некад били својина деспота Ђурђа: Купиник (Купиново), Сланкамен, Беркасово (Деспотски шанац), Бечкерек (Зрењанин), Деспотов Брод (Славонски Брод – тврђава Вуковац), Бијелу Стијену… Као деспот, Вук се посебно прославио 1476. године, проваливши у Сребреницу и борећи се испод Шапца и Смедерева, а најпознатији смео поход био је 1480. године на Сарајево. Ратовао је са успехом против Турака по Србији и 1481. године довео одатле, из околине Крушевца, око 50.000 људи, који су насељени око Темишвара. У сталној борби с Турцима, после борбе на реци Уни, умро је 16. априла 1485. године.
Јунак је многих народних песама, бугарштица и десетерачких.
1856 – Усвојена Париска конвенција о поморском праву за време рата.
1899 – Умро Манојло Грбић (Широка Кула, Лика, Аустријско царство,19. децембар 1844 – Карловац, Аустроугарска, 16. април 1899), катихета и професор Српске Учитељске школе у Горњем Карловцу, писац и историчар, дванаести свештеник из лозе Грбића.
Написао је историјско тротомно дело под именом „Карловачко Владичанство“ (1891–1893), у коме је приказао пресељавања српског народа, иза губитка своје државе, на другу страну Саве и Дунава. Затим борбу српскога народа за голи живот и очување традиционалних тековина, те силно проливање крви по разним европским бојиштима, у име откупнине свога огњишта у новој Отаџбини.
Од 2008. године улица Нова 26 у Бусијама приградском насељу Београда носи име по Манојлу Грбићу.
1854 – Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, 17.4.1814 – Београд, 8.3.1888) добија српско држављанство после дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду.
1944 – Београд у Другом светском рату, на православни Васкрс, бомбардовала савезничка, америчка и британска, авијација, наводно ради уништења војних привредних објеката и зграда у које су Немци сместили администрацију. У нападу је учестовало 130, а сутрадан скоро 600 бомбардера. Бомбе су бацане по систему “тепиха”, широко захватајући стамбене четврти, па је погунило најмање 1.160 (4.600) цивила, шест пута више него од окупаторских војника.
1994 – Противавионска одбрана Војске Републике Српске оборила код Горажда британски авион типа “Си харијер”. Тврдећи да штите снаге УН, авиони НАТО су 10. априла 1994. отпочели бомбардовање Срба, војних и цивилних циљева, у околини Горажда, прискочивши у помоћ муслиманима који су запали у опасност после неуспеле офанзиве коју су покренули из “заштићене зоне”.
1999 – НАТО бомба тешко је ранила Ирену Митић (16) из Рибнице код Врања у тренутку док је радила у пољу недалеко од села. Девојка је умрла два дана потом на Неурохируршкој клиници у Нишу, не будећи се из коме. На остатку пројектила којим је усмрћена убица се потписао као “Ерик. Н”, уз поруку: “Лоша времена. Зар то није дивно”.
2002 – Влада Холандије и начелник Генералштаба војске те земље поднели оставке због званичног холандског извештаја о Сребреници, у којем је оцењено да холандске мировне трупе и Уједињене нације сносе део одговорности за пад те енклаве, у јулу 1995, у руке Војске Републике Српске и масакр око 7.500 Муслимана.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
