Потписи за референдум о ћирилици предати Сабору Републике Хрватске. Водеће партије власти и опозиције против одржавања референдума, а подршка двојезичности стиже и из ЕУ.
Такозвани Штаб за одбрану хрватског Вуковара предао је данас Сабору око 650.000 потписа грађана за расписивање референдума за другачије регулисање права националних мањина на двојезичност, јављају хрватски медији.
Хрватски председник Иво Јосиповић рекао је да не мисли да је референдум о двојезичности “нешто добро и нешто уставно”.
Треба се држати закона, што укључује проверу да ли је предмет референдума онакав какав би требало да буде према Уставу, додао је Јосиповић коментаришући предају прикупљених потписа Сабору.
Јосиповић истиче и да “није сигуран да Устав није дошао у једно стање дебаланса”, и да ће се у будућности отворити питање целовите уставне ревизије.
Тиме је практично почео процес за расписивање антићириличног референдума, за који је премијер Зоран Милановић раније рекао да неће бити одржан док он буде на тој позицији. Да референдум о ћирилици не треба да буде одржан сматра и хрватски председник Иво Јосиповић.
Загребачки Јутарњи лист пише да укидање двојезичности неће дозволити ни Европска унија.
Најмлађа чланица ЕУ се, наиме, обавезала да ће поштовати права мањина у преговорима са ЕУ, а ту је и Оквирна конвенција за заштиту националних мањина, коју је Хрватска, као чланица Савета Европе, усвојила 1997. године.
У члану 11 те конвенције наводи се да “на подручјима традиционално настањенима знатнијим бројем особа које припадају националној мањини, странке ће у оквиру својих правних система настојати да истакну традиционално локалне називе, називе улица и друге топографске ознаке намењене јавности и на мањинском језику кад за то постоји додатно занимање”.
Уз то, подршка двојезичности стигла је и од представника Европске комисије и ОЕБС-а.
Намера је да се референдумом, наводи хрватски дневник, промени Уставни закон о правима националних мањина, који сада прописује да се двојезичност уводи када број припадника националне мањине у општинама и градовима броји више од трећине становништва.
Вуковарски ветерани који се противе ћирилици желе да тај проценат повећају на 50 одсто и тако онемогуће увођење двојезичности у Вуковару и у још неколико насеља.
Питање је, међутим, хоће ли референдум заиста бити одржан с обзиром на то да се њему противи владајућа коалиција, али и опозиција, односно најутицајнија опозициона Хрватска демократска заједница.
Пет разлога за евентуални неуспех иницијативе
Према писању Јутарњег, постоји пет разлога због којих се успех Штаба доводи у питање.
Први је да су готово све странке против референдума, осим ХСП-а Руже Томашић и дела ХДЗ-а који предводи Јосип Ђакић. То, додаје се, значи да постоји консензус зато што референдум против ћирилице представља опасности за Хрватску, што је, напослетку, потврдио и лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко, иако је он дао свој потпис за референдум.
Најбенигнија реакција, сматра се, био би захтев Одбора за Устав према Уставном суду од којег би се очекивало одбацивање референдумског питања. У току је, подсећа се, и промена Устава којом власт жели да забрани референдум који утичу на смањење људских и мањинских права.
Указује се и на то да је све више назнака да ће посланици владајуће коалиције одбити да распишу референдум, чак и по цену уставне кризе.
“Пре ћу поднети оставку на посланичку позицију него што ћу гласати за овај референдум”, рекао је Игор Колман из ХНС-а.
У политичком смислу још је важнија, сматра лист, недавна изјава премијера Милановића, који је рекао да је, када је реч о референдуму о ћирилици, у питању ”отворена дискриминација”, о чему Сабор може и сам да одлучи, а не да се “скрива иза Уставног суда”.
Након што су поражени на референдуму о браку, у Милановићевој коалицији су свесни да би им нови тријумф десничарских радикала нанео непроцењиву штету.
То је, истиче се, потврдио и Карамарко када је прошле седмице изјавио да “није време да се тај референдум одржи”. ХДЗ је ретерирао под притиском народњака и демохришћана из ЕУ, без чије подршке би Карамарко, сматра се, могао да изгуби улогу шефа опозиције, а намерава да постане премијер.
Стога је Уставни суд, указује се, институција која може и треба да одлучи да ли је нешто уставно. Захтев за укидање ћирилице дубоко је политички мотивисан и удара на српску мањину, односно крши право на двојезичност, а према ставовима уставноправних стручњака, и начело националне равноправности загарантовано Уставом.
Потврдом референдума, уставне судије би се компромитовале као противници мањинских права и изазвали би незапамћену кризу, чега су, пише Јутарњи, и они свесни.
Povezani tekstovi
