Новоизабрани хрватски министар науке и образовања Паво Баришић тврди да “никада није подржавао усташтво, као ни било коју тоталитарну идеологију”. “Ситницом” назива то што је у научном чланку усташког идеолога Јулија Маканца називао “хрватским мучеником”.
Баришећево писање о некадашњем министру образовања НДХ Јулију Макацу професор филозофије Јосип Таланга је у разговору за Новости, које је гласило Српског националног већа у Хрватској, назвао “салонским усташтвом”.
Због тог Баришићевог чланка у “Прилозима за истраживање хрватске филозофске баштине” Таланга је поднео оставку у уредништву тог часописа.
На више места у тексту, Баришић Маканца назива мучеником, истичу новинари Новости.
Баришић, на чији рачун је до сада упућено више критика од оптужби за плагијат до малверзација са новцем и путним налозима, у разговору за загребачки Јутарњи лист покушао да одговори на оптужбе.
“Жеља је да се блокира ресор који водим, а ово је ситница у том низу. Оптуживали су ме да сам марксиста, сада ме оптужују за салонско неоусташтво, а ја нисам ни једно, ни друго. Нити подржавам било коју тоталитарну идеологију, рекао је Баришић, пошто се у медијима појавила информација да је написао књигу у којој је покушао да рехабилитује усташког идеолога Јулија Маканца.
На питање како је уопште дошло до тога да се посвети истраживању дела Маканца, Баришић одговара да је “истраживач историје хрватске филозофије” и да је “све ове године радио сам на разним пројектима”.
“Када је реч о Маканцу, сплетом околности сам дошао у посед његовог никад објављеног рукописа за предавања ‘Увод у филозофију историје’.
Два су поглавља била објављена у неким часописима, а цели рукопис је био потпуно непознат. Добио сам тај рукопис од Маканчеве унуке и сина Бранимира и јасно сам се оградио од његове политичке делатности”, тврди Баришић.
Напомиње да “није наравно” прећутао Маканчеву улогу и припадност тоталитарном режиму, али “то и није била његова тема”.
“Прво сам 1992. године објавио чланак у часопису који се зове ‘Прилози за истраживање хрватске филозофске баштине’ у којем сам углавном цитирао и коментарисао налаз рукописа и средиште је био приказ тог непознатог рукописа којег је сачувала породица. Маканец је био осуђен и погубљен и сва су његова дела била недоступна и сматрао сам да је важно тај рукопис објавити као књигу, рекао је Баришић о књизи која је изашла 1993. године.
На опаску да је истраживао и немачког филозофа Карла Шмита, који је био близак идеологији Адолфа Хитлера, Баришић је рекао Шмит “заиста крајње двојбена фигура, на трагу најгоре Хитлерове идеологије”.
“Али он је као научник превођен и у Хрватској и његова дела се проучавају и на Факултету политичких наука. Као мислилац је врло интригантан, без обзира на ту идеологију коју крајње осуђујемо. Тако је и с Маканцем, код којег такође без даљег осуђујем његово политичко деловање, али филозофско стваралаштво треба објективно просудити”, навео је Баришић и додао да је “прву спознају до које је дошао о Маканцу имао читајући дела Фрање Туђмана”.
Povezani tekstovi
