Pristupanje Hrvatske EU bilo je pre svega psihološki važno Hrvatima jer su želeli da se distanciraju od postjugoslovenskih država na jugu, i istovremeno da se okonča era tranzicije, ali je nakon prijema usledilo jačanje ekstremno konzervativnih, nacionalističkih i liberalnih snaga, navodi “Standard”.
U tekstu povodom pete godišnjice od prijema Zagreba u EU, bečki dnevnik navodi da je i u Hrvatskoj, kao i u mnogim drugim zemljama centralne i istočne Evrope, brzo nakon pristupanja bilo primetno da Brisel više ne može da izvrši nikakav reformski pritisak, a to je vodilo ka jačanju ekstremno nacionalističkih snaga.
“One su ćutale do članstva, a potom se formirale pre svega u civilnom društvu i agitovale protiv manjina i to “pre svega srpske, čija se situacija odmah pogoršala”, konstatuje Standard.
Politikolog Dejan Jović ocenjuje da Hrvati nikada nisu bili entuzijasti po pitanju članstva u EU.
“Hrvati nikada nisu bili entizijasti po pitanju članstva u EU. Oni nisu mnogo očekivali i nisu zbog toga razočarani”, ocenio je Jović.
Standard ističe da je došlo do brojnih inicijativa i referenduma za jačanje ekstremno konzervativne slike porodice i društva, koju je podržavala hrvatska katolička crkva, koja je u poređenju sa crkvama drugih evropskih država daleko desno orijentisana.
List navodi da, kao i u susednoj Srbiji i Bosni i Hercegovini, i u Hrvatskoj nedostaje svest o sekularizmu.
Politikolog Žarko Puhovski navodi da narod na jesen odlučuje o velikom ograničavanju prava manjina i da će, ako to izjašnjavanje bude uspešno, to predstavljati jasno okretanje u desno.
“Međutim, još uvek smo baletani koji balansiraju na rubu tih struja”, dodao je Puhovski i ukazao da desno od HDZ-a nema značajnijih partija.
“Mi u poređenju sa drugima u Evropi imamo najmanji udeo radikalnih desnih partija”, rekao je Puhovski i izrazio uverenje da će to tako ostati u naredne dve-tri godine.
Prema njegovim rečima, trenutno se ne nazire fomiranje neke partije koja bi bila nalik na nemačku AfD ili austrijske slobodare.
Standard naglašava da Hrvati nisu upali u oči kao veliki Evropljani.
“U Evropskom parlamentu se sa nepoverenjem gleda na hrvatske poslanike, jer su se oni isticali pre svega time što su se zalagali za interese hercegovačkih nacionalista, to jest jednostrano za jedan narod u susednoj državi”, konstatuje list.
Jedan neimenovani diplomata EU kritikovao je taj nacionalistički stav hrvatskih poslanika, ocenivši da bi Hrvati glasali i protiv svih ostalih 27 članica.
Puhovski ukazuje da je spoljnopolitičku poziciju formulisao veoma desno orijentisani HDZ-ovac Davor Štir.
Standard ističe da je upadljiv bio i pokušaj da se vetom zaustave pristupni pregovori sa Srbijom, što je bilo neuspešno.
“Sada Hrvatska želi što brže da uđe u unutrašnji krug EU i pristupi Šengenu kao i evrozoni. To bi bilo korisno za ostale članice, jer tako turisti iz tih zemalja ne bi morali više satima da čekaju na granicama, a Zagreb bi bio nadležan za zaštitu spoljne granice”, navodi list.
Istovremeno, Standard ističe da će protiv toga veto uložiti Slovenija, jer Hrvatska ne priznaje međunarodnu presudu u graničnom sporu.
“Pritisak na Hrvatsku i Sloveniju da se oko tog pitanja dogovore postao je sada još veći, jer su čak i Makedonija i Grčka postigle kompromis”, ocenio je Jović.
Standard dodaje da i pored sporova sa susedima postoji određeno postjugoslovensko zajedništvo, te da to pokazuje ne samo činjenica da mnogi Slovenci rado letuju u Hrvatskoj, već i istraživanje prema kojem je 64 odsto Hrvata navijalo za Srbiju protiv Brazila na Svetskom prvenstvu u Rusiji.
“One su ćutale do članstva, a potom se formirale pre svega u civilnom društvu i agitovale protiv manjina i to “pre svega srpske, čija se situacija odmah pogoršala”, konstatuje Standard.
Politikolog Dejan Jović ocenjuje da Hrvati nikada nisu bili entuzijasti po pitanju članstva u EU.
“Hrvati nikada nisu bili entizijasti po pitanju članstva u EU. Oni nisu mnogo očekivali i nisu zbog toga razočarani”, ocenio je Jović.
Standard ističe da je došlo do brojnih inicijativa i referenduma za jačanje ekstremno konzervativne slike porodice i društva, koju je podržavala hrvatska katolička crkva, koja je u poređenju sa crkvama drugih evropskih država daleko desno orijentisana.
List navodi da, kao i u susednoj Srbiji i Bosni i Hercegovini, i u Hrvatskoj nedostaje svest o sekularizmu.
Politikolog Žarko Puhovski navodi da narod na jesen odlučuje o velikom ograničavanju prava manjina i da će, ako to izjašnjavanje bude uspešno, to predstavljati jasno okretanje u desno.
“Međutim, još uvek smo baletani koji balansiraju na rubu tih struja”, dodao je Puhovski i ukazao da desno od HDZ-a nema značajnijih partija.
“Mi u poređenju sa drugima u Evropi imamo najmanji udeo radikalnih desnih partija”, rekao je Puhovski i izrazio uverenje da će to tako ostati u naredne dve-tri godine.
Prema njegovim rečima, trenutno se ne nazire fomiranje neke partije koja bi bila nalik na nemačku AfD ili austrijske slobodare.
Standard naglašava da Hrvati nisu upali u oči kao veliki Evropljani.
“U Evropskom parlamentu se sa nepoverenjem gleda na hrvatske poslanike, jer su se oni isticali pre svega time što su se zalagali za interese hercegovačkih nacionalista, to jest jednostrano za jedan narod u susednoj državi”, konstatuje list.
Jedan neimenovani diplomata EU kritikovao je taj nacionalistički stav hrvatskih poslanika, ocenivši da bi Hrvati glasali i protiv svih ostalih 27 članica.
Puhovski ukazuje da je spoljnopolitičku poziciju formulisao veoma desno orijentisani HDZ-ovac Davor Štir.
Standard ističe da je upadljiv bio i pokušaj da se vetom zaustave pristupni pregovori sa Srbijom, što je bilo neuspešno.
“Sada Hrvatska želi što brže da uđe u unutrašnji krug EU i pristupi Šengenu kao i evrozoni. To bi bilo korisno za ostale članice, jer tako turisti iz tih zemalja ne bi morali više satima da čekaju na granicama, a Zagreb bi bio nadležan za zaštitu spoljne granice”, navodi list.
Istovremeno, Standard ističe da će protiv toga veto uložiti Slovenija, jer Hrvatska ne priznaje međunarodnu presudu u graničnom sporu.
“Pritisak na Hrvatsku i Sloveniju da se oko tog pitanja dogovore postao je sada još veći, jer su čak i Makedonija i Grčka postigle kompromis”, ocenio je Jović.
Standard dodaje da i pored sporova sa susedima postoji određeno postjugoslovensko zajedništvo, te da to pokazuje ne samo činjenica da mnogi Slovenci rado letuju u Hrvatskoj, već i istraživanje prema kojem je 64 odsto Hrvata navijalo za Srbiju protiv Brazila na Svetskom prvenstvu u Rusiji.
Povezani tekstovi
