Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде [I]

 1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ

Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП)¹, највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији “Олуја” починила геноцид над Србима.

Често се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен од стране Независне државе Хрватске (НДХ) за вријеме Другог свјетског рата?

С правне тачке гледишта, Хрватска не може одговарати за злочине из Другог светског рата јер је Конвенција о спријечавању и кажњавању злочина геноцида донесена 1948. године, а ступила на снагу 1951. године, што значи да се не примјењује ретроактивно, па тако ни на злочине из Другог свјетског рата. Због тога, уосталом, геноцидом нису ни проглашени ратни злочини Њемачке током Другог свјетског рата.

По ријечима професора Кристијана Тамса² Конвенција о геноциду није створена да би ретроактивном применом “регулисала прошлост”, укључујући холокауст из Другог свјетског рата, већ да би геноцид “спречила у будућности”.³

2. КАКО СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА ИПАК ДОШЛИ ПРЕД МСП

Хрватска тужба против СРЈ (Србије)⁴ за агресију и геноцид над припадницима хрватског народа у рату од 1991-1995. године, без обзира што се ради о “историјској иронији” ⁵, отворила је могућности да Србија у својој контратужби ⁶ “укомпонује” и злочине над Србима, Ромима и Јеврејима на подручју НДХ за вријеме Другог свјетског рата “због бољег разумјевања догађаја од 1991-1995.” односно “злочина континуитета од стране Хрвата над Србима и “тада га суд мора узети у разматрање са осталим доказима и аргументацијом и о њему заузети став. ⁷

„Окосница излагања српског правног тима пред судом у Хагу биће дешавања од 1991. до 1995. године, али се не може избећи историјски контекст у којем се реч геноцид јавља у свести Срба”.⁸

Тачно је да се за тај страшни геноцид над Србима, али и Јеврејима и Ромима, Хрватска провукла уз помоћ политике братства и јединства и није одговарала ни пред једним међународним или националним судом, нити је попут Њемачке била денацификована.

Зато је веома битно да није дошло до узајамног повлачења тужби Хрватске и Србије због геноцида деведесетих прошлог вијека јер преко овог случаја, без обзира на то што геноцид НДХ над Србима није предмет расправе на Међународном суду правде, “докази које ће Србија изнети ући у анале тог суда, а тиме и у историју Другог светског рата на тлу Краљевине Југославије.

„То ће суштински помоћи да данашња међународна заједница стекне праву представу о масовној трагедији Срба у НДХ и да се објективније и непристрасније виде процеси у испровоцираном и наметнутом растурању СФРЈ.“⁹

3. КАКО ЈЕ ПРЕДСТАВЉЕН ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ (И ЈАСЕНОВАЦ) ПРЕД МСП У КОНТРАТУЖБИ СРБИЈЕ
 
Од када је Србија поднијела контратужбу, у разним приликама и на више мјеста укључујући и медије, спекулисало се о томе да ли је и како је у њој приказан Други свјетски рат, посебно логор Јасеновац, као парадигма страдања Срба, Рома и Јевреја у том рату.

Таквим спекулацијама погодовала је и чињеница да је сва документација која је достављена МСП била под ембаргом до почетка главног претреса, који је одржан од 3. марта до 1. априла 2014. године. Контратужба Србије и сви прилози и каснији поднесци писани су на енглеском језику, па су и након објављивања на интернетским страницама МСП недоступни, односно неразумљиви за оне који немају приступ интернету или не разумију енглески или француски, који су службени језици тога суда.

Због свега реченог, а због значаја ове проблематике, у договору са организаторима ове Конференције, одлучио сам да превод ¹⁰  енглеског оригинала на српски објавим у цијелости и тако га учиним доступним свима заинтересованима, а то су свакако и учесници ове Конференције о Јасеновцу.

3.1.  У КОНТРАТУЖБИ

Другом свјетском рату у контратужби Србије посвећено је “Поглавље V”, од 388 до 420 тачке, односно од 135 до 146 странице и од 258 до 294 фусноте. Од тога се на логор Јасеновац односе тачке 412 – 420, стр. 142-144. и фусноте 285-293.

“Поглавље V” представљамо у цијелости, укључујући и фусноте.

(Значење појединих израза:  Меморијал је допуна хрватске тужбе, чији су аутори Иван Шимоновић, сада на функцији помоћника генералног секретара СБ УН за хуманитарна питања, Иво Јосиповић, сада предсједник Хрватске, који је поднесен суду у марту 2001.; Тужитељ је Република Хрватска, Тужени је Република Србија)

ПОГЛАВЉЕ V

Упознавање

388. У овом поглављу дискутовати ћемо о поглављу 2. Меморијала и његовом односу према историјско-политичкој позадини конфликта који је предмет ове расправе.

389. На почетку, треба нагласити да је презентација чињеница у овом поглављу израђена као одговор на Тужитељеву „званичну“ и дефинитивну интерпретацију догађаја који су довели до распада бивше Југославије. Као таква, такође се бави и догађајима који су у великој мјери ирелевaнтни за ову расправу али се тичу злочина геноцида.

390. Што је још важније, Тужитељева презентација догађаја је једнострана, дизајнирана да прикаже Србе и Србију као једине кривце за распад СФРЈ и за злочине почињене током оружаног сукоба. Уопштено се чини да је Тужитељ покушао не само да докаже наводни геноцид него и да потврди своју званичну тврдњу да је агресију започела ЈНА и Србија нападајући Хрватску 1991. године. Међутим, ова тврдња није само ирелевантна за садашњи процес, већ потпуно пропушта да узме у обзир комплексност распада СФРЈ. У сваком случају, као што ће бити демонстрирано у овој Контратужби, чак и да су све тврдње које је Тужитељ навео тачне, (quod non), то још не може да докаже наводни геноцид.

391. Уз то, Меморијал се не бави чињеницама које су у потпуности релевантне, али не иду у прилог Тужитељу, као што је настајање и владавина хрватског национализма и злочини почињени над Србима у Хрватској током рата 1991-1995. што наликује, како ћемо даље у тексту и појаснити, геноциду над Србима у Хрватској почињеном за вријеме НДХ током Другог свјетског рата, а којим се они баве у само једној реченици.¹¹

392. Ово поглавље ће се бавити само наводима из Поглавља 2 који су релевантни за садашњи случај. Тужени изричито негира све Тужитељеве тврдње које се не налазе у презентацији чињеница у овој Контратужби.

393. Редосљед представљања у овом поглављу ће бити сљедећи: Прво, говорићемо о нацистичкој марионетској држави НДХ и геноциду над Србима током периода 1941-1945., јер су ти догађаји имали значајан утицај на догађаје од 1991. до 1995.

394. Друго, биће показано да се у Меморијалу не налази само искривљена и нетачна слика српског национализма, већ се избјегава и не спомиње уздизање хрватског национализма које је одиграло велику улогу у конфликту у Хрватској. Зато ћемо се у овом поглављу позабавити и са уздизањем хрватског национализма и дискриминаторном политиком и праксом према Србима из Хрватске од стране хрватске националне владе, која је побиједила на изборима 1990.

395. Треће, ово поглавље ће се бавити и развојем српског покрета у РХ и његовим активностима током ескалације сукоба у СФРЈ од 1989. до 1991.

396. Четврто, ово поглавље ће изложити одређене нетачности и погрешке у Тужитељевом прегледу политичких и војних развоја догађаја током конфликта у Хрватској од 1991. до 1995. као што је успостављање УН заштићених подручја у Хрватској и успостављање РСК.

Независна држава Хрватска

397. Меморијал само један параграф посвећује НДХ и само једна реченица у оквиру тог параграфа говори о геноциду над Србима: „Усташе су имплементирале нацистичку политику и прогањале Србе, Јевреје, Цигане и хрватске антифашисте“.¹²  Са друге стране Тужени сматра да је НДХ и геноцид над Србима имао јако велики утицај над учесницима догађаја из 1991.-1995. на свим странама, да се о томе треба дискутовати и то узети у обзир када се разматрају ови догађаји. Овој одјељак ће дати неке основне чињенице о НДХ и тада почињеном геноциду. А затим ће бити ријечи о национализму и о рехабилитацији НДХ и усташког покрета за вријеме хрватске националистичке владе која је била на власти 1990.-тих.

СТВАРАЊЕ НДХ

398. Независна држава Хрватска¹³  је проглашена од стране усташа 10. априла 1941. У томе су имали подршку нацистичке Њемачке, Италије и других сила Осовине које су у то вријеме окупирале Југославију. Усташе су терористичка организација која је створена 1931. а која је за циљ имала стварање независне и етнички чисте Хрватске државе.¹⁴ Оснивач покрета и његов вођа био је др. Анте Павелић, који је водио НДХ као „Поглавник“ (Führer).

399. НДХ је обухватала већину данашње Републике Хрватске, цијелу Босну и Херцеговину као и Срем, дио данашње Србије, и протезала се све до Земуна, у близини Београда.¹⁵  НДХ је била фашистичка марионетска држава која је служила интересима фашистичке Италије и Њемачке.¹⁶

Б. ГЕНОЦИДНА ПОЛИТИКА

400. Приликом преузимања дужности премијера НДХ Павелић се заклео на Принципима усташког покрета, документу који је он својеручно потписао 1931.¹⁷  У том документу се предвиђа стварање Велике Хрватске унутар „историјских граница“, држава у којој би само Хрвати по рођењу или поријеклом имали право да доносе одлуке. Усташка идеологија је креирала теорију о псеудоготском поријеклу Хрвата како би се уздигли на аријевским степеницама.¹⁸  Етничко чишћење и заузимање земље је било у центру усташког плана.¹⁹

401. Према подацима Министарства спољних послова нацистичке Њемачке, НДХ је у априлу 1941. имала 6.285.000 житеља, од којих је било 3.300.000 Хрвата (52.50%); 1.925,000 Срба (30.62%); 700.000 муслимана (11.13.%) и 360.000 других (5.72%).²⁰  Очито је да је највећа запрека у спровођењу усташког плана да имају етничко чисту државу био велики број Срба унутар НДХ.

402. Одмах по оснивању, НДХ је усвајала бројне декрете који су имали за циљ да обезбиједе правни оквир за државу терора и за геноцид који ће услиједити.²¹  У исто вријеме усташе су биле спремне да овај легализовани систем терора спроведу у пракси.

403. Имплементација геноцидног плана је почела чим је Влада добила канцеларије. У припремама за почињење злочина, усташке вође су одржале много скупова на којима су Хрвате хушкали на Србе са веома запаљивим говорима. Штампа је служила као важан дио спровођења овога плана.²²  Усљедило је аутоматско отпуштање Срба из јавне службе, ограничавање њиховог кретања; Срби су морали да носе специјалне повезе око руку; и на крају би били протјерани из земље.²³

404. Хрватска политика према Србима може се исчитати из говора Др. Младена Лорковића, министра спољних послова НДХ, у његовом говору у Доњем Михољцу 6. јуна 1941. Он је рекао:

„Хрватски се народ мора очистити од свих елемената који су за тај народ несрећа, који су томе народу туђи и страни, који у том народу растварају здраве снаге, који су тај народ кроз десетљећа и стољећа гурали из једног зла у друго. То су Срби и Жидови“. ²⁴

405. Дана 22. јула 1941. геноцидну политику јасно је обзнанио Миле Будак, министар богоштвља и наставе у НДХ, у његовом на више мјеста цитираном говору у граду Госпићу:

„За преостале – Србе, Јевреје и Цигане- имамо 3 милиона метака. Један дио Срба ћемо побити, други ћемо раселити, а остале ћемо превести у католичку вјеру и тако претопити у Хрвате“. ²⁵

Ц. ГЕНОЦИД НАД СРБИМА

406. НДХ је починила масовни геноцид над Србима.²⁶  Дио који слиједи представиће основне информације о начину на који је то спроведено.

1. МАСАКРИ И ЛОГОРИ СМРТИ

407. Усташе су починиле први масакр у пролеће 1941. убивши 196 Срба у селу Гудовац у близини Бјеловара и око 400 Срба у селу Благај у близини Слуња.²⁷  У мјесецима који су усљедили масовна убиства су постала уобичајена, нарочито у Херцеговини, тако су у јуну 1941. усташе убиле 140 Срба, сељака у близини Љубиње; 180 из села Корита у близини Гацког, још 160 Срба у близини Љубиње, и још 80 Срба у близини Гацког; око 280 Срба у близини Опузена; 90 Срба у близини Љубушког итд.²⁸

408. Око 2.000 Срба је убијено у граду Глини у централној Хрватској. Прво су усташе ухапсиле и убиле неколико стотина Срба са подручја Глине у мају 1941. Већина српског становништва се тада сакрила у шумама. Усташе су тада објавиле да ће поштедјети оне који се преобрате у римокатоличку вјеру. Велики број Срба је прихватио ову нагодбу и појавили су се у локалној цркви у августу 1941. Када је посљедњи ушао у цркву, закључали су врата. Усташе су почеле да масакрирају жртве користећи ножеве и маљеве. Хиљаде Срба је брутално убијено. Само је једна жртва преживјела, Љубан Једнак, који је преживио тако што се правио мртав.²⁹

409. Јадовно је успостављено као логор смрти у мају 1941. на отвореном на планини Велебит, у Хрватској у личком региону. Много Срба и Јевреја из Госпићког градског затвора је привремено депортовано у Јадовно како би сачекали егзекуцију. Од 11. маја до 21. августа 1941. Јадовно је било мјесто гдје су хиљаде жртава побијене. Процјене историчара о броју жртава варирају од 15-25.000³⁰  до 35.000,³¹ па иду чак до 40.000.³²

410. Поред Јадовна било је и других логора за Србе, Јевреје, Роме и хрватске антифашисте у НДХ.³³  Масовна оружана побуна Срба у источној Херцеговини у јуну 1941. убрзала је припреме за рјешење српског питања кроз концентрационе логоре. Најпознатији је комплекс логора Јасеновац, о којем ћемо више рећи у наставку текста.

411. Поред набројаних логора, постојали су и специјални логори за дјецу која су била одвојена од њихових родитеља. Такви логори су постојали у Сиску и у малом мјесту званом Јастребарско, на путу између Загреба и Карловца, у којима су затвореници били дјеца и у којима су владали очајни услови. У Сиску је послато у логор, према процијенама историчара, између 5.000 и 7.000 српске, јеврејске и ромске дјеце.³⁴  Око 1.600 дјеце је умрло унутар самога логора.³⁵  У периоду од 12. јула до 26. августа 1942. укупно је 3.336 дјеце послато у Јастребарско.³⁶  Према ријечима копача гробова, Фрање Иловара, који је био плаћен за свој рад по броју тијела које сахрани, у мање од мјесец и по дана, 468 дјеце је умрло у логору од глади и болести.³⁷

2. ЈАСЕНОВАЦ

412. У јулу 1941., усташка влада је одлучила да сагради нови комплекс логора, који би се протезао уз обале ријеке Саве у Славонији.³⁸  Јасеновац је био највећи комплекс концентрационох логора у НДХ током Другог свјетског рата,³⁹  и као такав треба да се обради посебно.

413. Као што је био случај и са осталима концентрационим логорима у НДХ, Срби су чинили већину затвореника у Јасеновцу, гдје су уз њих били и Јевреји, Роми и хрватски антифашисти.

414. Већина заробљеника у Јасеновцу окончала је у систематским егзекуцијама које су се одвијале на разним локацијама унутар комплекса логора. Убијања су вршена са изузетном окрутношћу и садистичким иживљавањима.⁴⁰  У циљу да убрзају убијања, од 1942. усташе су кремирале тијела великог броја својих жртава, а заједно са њима спаљивали су и живе људе.⁴¹

415. У извјештају Земаљске комисије Хрватске за истраживање злочина окупатора и његових помагача, из новембра 1945, каже се сљедеће:

„Немогуће је утврдити тачан број страдалих у Јасеновцу. Неколицина затвореника је провела одређено вријеме у логору, а затим је пуштена, мање од стотину је успијело извршити пробој из логора у његовим задњим моментима. Како је наглашено раније, усташе су слале затворенике у Јасеновац на принудни рад, али много изјава говори у прилог томе да је много довежених мушкараца, жена и дјеце стигло у Јасеновац само да би их усташе ликвидирале, или би их убили у близини логора и никада не би ни стигли до логора. Године најинтензивнијег усташког терора и масовних злочина су 1941. и 1942. Цијела 1943. и половина 1944. су прошле у знаку релативне умјерености, што значи да масовне егзекуције нису вршене тако често и у таквом обиму као раније. Од августа 1944. до априла 1945., поново су стизали велики конвоји и извођене су масовне егзекуције…

Доље ћемо споменути неких педесетак масовних злочина које су спровеле усташе у Јасеновцу, и ако додамо број затвореника који су убијени индивидуално броју жртава масовних убистава, доћи ћемо до цифре од 500.000 до 600.000.

Као што смо нагласили раније, никада нећемо моћи утврдити тачан број жртава које је прогутао Јасеновац. Ипак, на основу истраживања Државне комисије, можемо закључити да је горња бројка реална”.⁴²

416. Та процјена је прихваћена од стране Југословенске владе, и то је постала званична бројка процјене жртава Јасеновца. Процјена о стотинама хиљада жртва прихваћена је и у енциклопедији о Холокаусту Yad Vashem-s⁴³  и од стране Izraela Gutmena.⁴⁴  Велика бројка жртава у логору смрти Јасеновац потврђена је од стране многих свједока који су свједочили пред разним међународним и домаћим судовима.

417. У том контексту, треба забиљежити да је тачан број и етничка припадност жртава логора Јасеновац у НДХ била предметом жучних дебата, нарочито у годинама непосредно прије оружаног сукоба у Хрватској 1991. Како је и било за очекивати дебате нису само академске и имале су озбиљне политичке посљедице. Заиста, потоњи предсједник Хрватске Др. Фрањо Туђман створио је себи име у вријеме када је био дисидент и историчар, вршећи екстремно смањивање броја жртава.⁴⁵  Предсједник Туђман је поново подгријао страсти када је предложио да се остаци усташа које су побили југословенски партизани 1945. ископају и сахране са жртвама усташа у Јасеновцу.⁴⁶  Ово је наишло на негодовање, како Срба тако и хрватских антифашиста.

3. ЗАКЉУЧАК

418. Потпуни број жртава геноцида у НДХ је тешко тачно одредити. Али је такође добро позната чињеница да су нека цијела села затрта без очевидаца који би свједочили о томе. Нарочито је тешко одредити тачан број страдалих жртава у логору смрти Јасеновац. Ако оставимо на страну утврђивање тачног броја жртава, остаје чињеница да је геноцид почињен над Србима у НДХ током Другог свјетског рата.

419. Геноцид је оставио неизбрисив траг на подсвијест Срба у Хрватској и другдје. Догађаји који су водили ка конфликту 1991-1995. и сам конфликт не могу се разумјети без узимања ових чињеница у обзир. Ипак, како је већ раније поменуто, у Меморијалу се ниједним битним детаљем не помиње геноцид у НДХ.

420. Како ће бити дискутовано у сљедећем поглављу, српски и хрватски национализма ишли су руку под руку како се криза у бившој СФРЈ приближавала разини оружаног сукоба. Свака из својих разлога, обе стране су се позивале на геноцид из 1941-1945. и на НДХ. Неоспорно је да су српски националисти злoупотребљавали сјећање на прошле догађаје, али тврдње које је поводом овога изнио Тужитељ нису у пот¬пуности тачне, што ће бити демонстрирано у наредном дијелу. Што је битно у тренутном контексту је то да је Меморијал потпуно пропустио да спомене хрватски национализам и његову улoгу у догађајима нарочито у рехaбилитацији НДХ, усташког покрета и његових симбола.”

3.2. ПРИЛОЗИ О ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ   (И О ЈАСЕНОВЦУ) УЗ КОНТРАТУЖБУ

Други том Контратужбе Републике Србије посвећен је Другом свјетском рату. Овај том има два дијела, 12 анекса на 230 страница, од чега се на логор Јасеновац односе 4 анекса (4, 5, 6 и 7), на 105 страница, и 26 фотографија.

У наставку дајем број, назив и кратки садржај сваког анекса појединачно:

Дио I: Независна држава хрватска 1941-1945. и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима (историјски извори).

Аnnex 1: Мапа Независне Државе Хрватске
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a8/Croatia_41_45.gif

Annex 2: Дијелови законских одредби (декрета) Независне државе Хрватске
- Овлаштењe начелника гр. Загреба за донашање одлука, Загреб 11.04.1941.;
- Законска одредба о изванредним народним судовима, Загреб 17.04.1941.;
- Законска одредба о забрани ћирилице, Загреб, 25.04.1941.;
- Проведбена наредба министарства унутарњих послова законској одредби о зарани ћирилице, Загреб, 25.04.1941.;
- Законска одредба о пријеким судовима, Загреб, 17.05.1941.;
- Законска одредба о сачувању хрватске народне имовине, Загреб, 19.04.1941.;
- Законска одредба о некретнинама т.зв. добровољаца, Загреб 28.04.1941.;
- Законска одредба о држављанству, Загреб 20.04.1941.;
- Законска одредба о расној припадности, Загреб, 30.04.1941.;
- Законска одредба о заштити аријске крви и части Хрватског народа, Загреб, 30.04.1941.;
- Наредба о оснивању Заједнице за техничке масти, Загреб 22.11.1941.;
- Законска одредба о упућивању непоћудних и погибељних особа на присилни боравак у сабирне и радне логоре, Загреб 25.11.1941.;
- Законска одредба о овлаштењу за приенос послова од министарства на велике жупе, Загреб, 25.11.1941.;
- Законска одредба о одузимању имовине особама, које нарушавају јавни мир и поредак, Загреб, 27.12.1941.;Н
- Набављање рационираних лиекова – измјена наредбе, Загреб, 20.06.1942.;
- Законска одредба о сузбијању насилних кажњивих чина проти држави, појединим особама или имовини.

Annex 3: Фикрета Јелић Бутић, Усташе и НДХ, Загреб 1977, стр. 166-167, 185-187.

Annex 4: Извјештај Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача – Злочини у логору Јасеновац, Загреб 1946 (ФН Штампано издање, Издавач репринт издања Спомен-подручје Јасеновац, За издавача: Јован Мирковић, Штампа: НИП “Глaс” Бањалука, ООУР-а Штампарија, 1980.)

Annex 5: Мапа концентрационог логора Јасеновац, Извор: Антун Милетић, Концентрациони логор Јасеновац, Београд, Јасеновац 1986.

Annex 6: Слике из концентрационог логора Јасеновац, Извор: Музеј жртава геноцида, Београд и књига Антуна Милетића, Концентрациони логор Јасеновац, Београд, Јасеновац 1986. (једанаест слика)

Annex 7: Слике дјеце жртава у НДХ концентрационим логорима, Извор: Каталог изложбе “Били су само дјеца” издао Драгоје Лукић и Јован Мирковић, Музеј жртава геноцида, Београд 2006. године (20 слика)

Дио II: Деведесете и хрватски историјски ревизионизам и призивање усташких принципа (Исјечци из упоредне литературе и оригиналних извора) 

Annex 8: Хронологија усташког покрета након Другог свјетског рата (припремило Министарство иностраних послова Републике Србије)

Annex 9: Efraim Zuroff , „Операција задња шанса“, New York 2009, стр 131-150

Annex 10: Karl Pfeifer, „Хрватска – Туђман и генеза хрватског ревизионизма“, Searchlight Magazine 2003.

Annex 11: Виктор Иванчић, Точка на У (Случај Шакић – Анатомија једног скандала) Ферал Трибјун Сплит, 1998, стр. 113-115, 132-133.

Annex 12: Исјечци из интервјуа Алексе Црњаковића са Динком Шакићем, заповједником логора Јасеновац „Обаваљао сам своју дужност“, објављеном у Магазину у Загребу 1995.

Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде [II]

Savo Štrbac: Camp Jasenovac before The International Court of Justice   [English Language translation]