Nezavisno od toga kako će biti završen ovaj novi spor između Srbije i Hrvatske, moj utisak je da svega ovoga ne bi ni bilo da je hrvatsko pravosuđe procesuiralo Marića pre nego što ga je uhapsila srpska policija
Hrvatski zastupnici u Evropskom parlamentu su krajem januara podneli amandmane na nacrt izveštaja o napretku Srbije za pristupanje EU. Zatražili su da uslov za otvaranje poglavlja 23 bude brisanje stava 2. člana 2. i člana 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, na osnovu kojih je Srbija uzela za pravo da sudi krivična dela počinjena na teritoriju bivše SFRJ, i to bez obzira na državljanstvo počinioca ili žrtve. Time je, kažu, Srbija ugrozila suverenitet RH i njenih građana, ali i građana 17 članica EU koji su se borili kao branitelji u odbrani Hrvatske. Tražili su i da se Srbija upozori da krši ljudska prava hrvatskog veterana Veljka Marića i zatražili njegov transfer u Hrvatsku.
Nedavno izabrana predsednica RH Kolinda Grabar Kitarović, kao predsednička kandidatkinja HDZ-a, izjavila je da je od srpskih vlasti zatražila da u zatvoru u Sremskoj Mitrovici poseti hrvatskog branitelja Veljka Marića, ali je dobila negativan odgovor (pisan ćirilicom).
Ko je Veljko Marić? Reč je o 64-godišnjem hrvatskom veteranu („branitelju”) iz Grubišnog Polja, koji je u ratu devedesetih, prema „Registru branitelja”, proveo 1.510 dana, od čega 711 u borbenom, a 791 u neborbenom sektoru. Uhapsila ga je srpska policija 2010. na graničnom prelazu Gradina prilikom ulaska kamionom iz Bugarske u Srbiju. Veće za ratne zločine u Beogradu oglasilo ga je krivim zbog ratnog zločina protiv civila zato što je 31. oktobra 1991. u selu Rastovac u opštini Grubišno Polje hicima iz vatrenog oružja ubio 65-godišnjeg Srbina Petra Slijepčevića u porodičnoj kući i osudilo ga na kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, koju izdržava u KPZ Sremska Mitrovica.
Hrvatski ministar pravosuđa Miljenić je naveo da je srpskom pravosuđu još 2012. upućen službeni zahtev za Marićevim transferom koji je odbijen, a na najnoviji zahtev, iz decembra prošle godine, odgovor još nije dobijen.
U međuvremenu je u Srbiji protiv Marića proširena istraga zbog sumnje da je tokom septembra 1991. u prostorijama Srednjoškolskog centra u Grubišnom Polju, koji su pripadnici ZNG-a koristili kao pritvor, mučio i povređivao zatvorenike srpske nacionalnosti. Na teret mu se stavlja ubistvo Miće Vasiljevića, kome je nožem prerezao stomak, i ubistvo Vladimira Kučere, kao i mučenje Zvjezdana Mačka. Istraga nije završena zato što hrvatsko pravosuđe ne postupa po zamolnicama iz Srbije (ispitivanje svedoka iz Grubišinog Polja). Hrvatska ne želi, jer bi, procenjuje se, na taj način priznala univerzalnu nadležnost srpskog pravosuđa. Onog momenta kad se reši pitanje ove istrage, svi uslovi su ispunjeni da Marić bude transferisan na teritoriju Hrvatske, poručuju iz pravosuđu Srbije. I dodaju da sporni zakon neće biti izmenjen, jer se zasniva na principu univerzalne nadležnosti po kojem svaka država može da krivično goni počinioca ratnog zločina, genocida ili zločina protiv čovečnosti, bez obzira čiji je državljanin žrtva, odnosno, počinilac i gde je delo izvršeno.
Nezavisno od toga kako će biti završen ovaj novi spor između Srbije i Hrvatske, moj utisak je da svega ovoga ne bi ni bilo da je hrvatsko pravosuđe procesuiralo Veljka Marića pre nego što ga je uhapsila srpska policija. A moglo je, jer je u anonimnom pismu koje je u Srbiju stiglo iz Hrvatske pisalo da su o Marićevim zločinima bili upoznati svi relevantni faktori u Zagrebu, ali nisu reagovali.
Upravo zbog ovakvih situacija treba da opstane univerzalna nadležnost za najteža krivična dela kao što su ratni zločini.
Informaciono-dokumentacioni centar „Veritas”
