Zlatko Antunović, prvi svedok tužilaštva na suđenju Goranu Hadžiću, opisao zatočenja u Domu kulture u Dalju i Arkanovom centru za obuku u Erdutu. Šta se dešavalo tokom noćnih poseta zatvorskih stražara koji su izvodili pojedince na “terapiju”
Zlatko Antunović zvani Kepa, prvi svedok optužbe na suđenju Goranu Hadžiću, svedoči je o stradanjima u zatočeničkim objektima u Dalju i Erdutu u drugoj polovini 1991. godine. Hadžić je tada bio premijer SAO Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i optužnica ga tereti za zločine u pomenutim mestima.
Antunović je prvo opisao napad na policijsku stanicu u Dalju 1. avgusta 1991. godine i ulazak tenkova JNA. Nekoliko dana kasnije je uhapšen i odveden u improvizovani zatvor u Domu kulture u Dalju uz uveravanje da mu “dlaka s glave neće faliti”. Tu ga je preuzeo “glavni milicajac” u civilu Željko Čizmić i ispitivao ga o HDZ, broju Hrvata u Erdutu, oružju i o tome gde mu je brat. Zatim je prebačen u ćeliju u kojoj je zatekao 5 do 6 muškaraca od kojih je jedan imao vidljive znake prebijanja – masnice i krvave usne.
Svedok je opisao kako su tokom noći dolazili “Srbi, čuvari”, koji bi uperili svetlo u pojedine zatvorenike i izvodili ih na “terapiju”. Nakon toga bi se čuli “bolni jauci” a neki od izvedenih se nisu vraćali. Antunovića su dva dobrovoljca iz Srbije, od kojih je jedan imao nadimak Ferenc Mađar, tukli pendrecima po golim tabanima. Potom su ga naterali da roni u poplavljenom podrumu kao i da golim rukama pere toalet u dvorištu. Izmet je zatim morao da “namaže” na hleb i pojede. Nakon izvesnog vremena je oslobođen.
Antunović se vratio na posao u poljoprivrednom kombinatu, ali je u oktobru ‘91. ponovo uhapšen i odveden u Dom kulture u Dalju. Na putu mu je rečeno da “poslednji put pogleda Erdut jer ga više neće videti”. Novo ispitivanje je vodio Milorad Stričević, koji se ponašao kao zapovednik zatvora. Ispitivanju je jednom prilikom prisustvovao je i Arkan, koji mu je naredio da legne i ćirilicom piše imena Hrvata koji su ostali u Erdutu. Za to vreme, jedan od Arkanovaca, “jaki čovek, od preko sto kila”,je svedoka gazio po leđima. Narednih 15 dana, svakodnevno su ga tukli civili i vojnici, pendrecima i tvrdim kablovima i čupali mu kosu. Naredili bi mu da peva hrvatske pesme a onda ga “udarali nogama ibacali kao vreću”.
Kako je na ruci imao istetoviran znak HDZ, čuvar sa nadimkom “Mađar” mu je zapretio da će mu odseći ruku ako ne skine tetovažu. Svedok noć i dan cigaretama spaljivao kožu na tom mestu. Dobro je, kaže, prošao, pošto mu je “ruka i dalje tu “. Tokom zatočeništva je bio prinuđen i da radi u kućama stražara iz Doma kulture.
Antunović je treći put uhapšen 25. decembra 1991. godine, dva dana nakon 18. rođendana i odveden je u Arkanov štab u Erdutu. Tamo je, tvrdi, jedna starica pretučena zato što je kod kuće kitila božićnu jelku. Svi erdutski Hrvati, uključujući svedoka i njegove rođake, su proterani za Osijek u aprilu 1992. godine. U Erdut se vratio tek 2003. godine.
U kratkom unakrsnom ispitivanju, Hadžićev branilac je najviše insistirao na motivima svedoka da na ruci istetovira simbol HDZ kao i njegovom pristupanju omladini te političke stranke. Antunović je rekao da nije prisustvovao sastancima ili mitinzima HDZ kao i da ne zna čime se omladina bavila. Rekao je, takođe, da ne zna zašto se odlučio baš za tu tetovažu. “Mladost, ludost”, zaključio je, dodajući da ga politika ni tad ni sad nije zanimala. Branilac je svedoku takođe predočio dokument u kojem Tomislav Merčep govori o formiranju vojne organizacije u okviru HDZ i organizovanju obuke za upotrebu oružja. Antunović, međutim, nije čuo ništa o tome.
Suđenje Goranu Hadžiću optuženom za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u Istočnoj Slavoniji, nastavlja se sutra, iskazom novog svedoka tužilaštva.
Povezani tekstovi
