Odbačen zahtev Gorana Hadžića da na poluvremenu suđenja bude oslobođen optužbi za zločine u SAO Istočna Slavonija i RSK od juna 1991. do kraja 1993. godine. Datum početka dokaznog postupka odbrane biće saopšten naknadno
Pretresno veće je odbacilo zahtev odbrane Gorana Hadžića da bivši predsednik vlade SAO Istočna Slavonija bude oslobođen optužbi na poluvremenu suđenja. U skladu sa pravilom 98 bis Pravilnika o postupku i dokazima u Tribunalu, odbrana je 16. decembra 2013. godine tražila odbacivanje konkretnih optužbi za zločine u Istočnoj Slavoniji kao i u zatočeničkim centrima u Srbiji za koje, kako tvrde, tužilaštvo nije izvelo dovoljno dokaza koji bi na kraju suđenja doveli do osude. Dva dana kasnije, tužilaštvo je tražilo da se zahtev odbrane odbaci.
Pozivajući se na bogatu sudsku praksu u primeni pomenutog pravila, veće je zauzelo stav da može da odlučuje ili o odbacivanju svih tačaka ili celih tačaka optužnice. Budući da je odbrana tražila odbacivanje samo delova pojedinih tačaka optužnice, veće je zaključilo da ne može da izrekne oslobađajuću presudu.
Sudije su takođe razmotrile da li su dokazi o konkretnim zločinima počinjenim u Opatovcu, Lovasu, Veleoprometu i na Ovčari kao i o Hadžićevoj odgovornosti za njih dovoljni da bi veće na kraju suđenja moglo da donese osuđujuću presudu.
Zaključili su, najpre, da su na navedenim lokacijama počinjeni zločini opisani u optužnici. Veće je, potom, zaključilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat u kojem je učestvovalo više osoba, uključujući Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, Radovana Stojičića “Badžu”, Željka Ražnatovića Arkana, Slavka Dokmanovića, Andriju Biorčevića i Mihalja Kertesa. Cilj tog poduhvata je, po optužbi, bio da se većina Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva prisilno i trajno ukloni sa trećine hrvatske teritorije koja je trebalo da postane deo nove države pod srpskom dominacijom. Veće je zaključilo da je izvedeno dovoljno dokaza koji ukazuju da je Hadžić u značajnoj meri “doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu i delio nameru drugih učesnika da se sprovede njegov cilj”.
Konačno, sudije su zaključile da – budući da je Hadžić bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu – postoji dovoljno dokaza da je krivično odgovoran za zločine za koje se tvrdi da su se dogodili u Lovasu, na Veleprometu, u Opatovcu i na Ovčari. Veće je naglasilo da postojanje dokaza koji mogu da dovedu do osude ne znači da će Hadžić biti proglašen krivim na kraju suđenja.
Hadžić se tereti za progon, deportacije, bezobzirno razaranje i pljačkanje imovine, istrebljenje, ubistvo, zatvaranje, mučenje i okrutno postupanje prema hrvatskom i drugom nesrpskom stanovništvu u zatočeničkim objektima na poljoprivrednom dobru Ovčara, u vukovarskom Veleprometu, Erdutu, Dalju, Borovu selu kao i u objektima u Srbiji, na poljoprivrednim dobrima u selima Stajićevo i Begejci, kasarni JNA u Zrenjaninu i vojnim zatvorima u Šidu i Sremskoj Mitrovici.
Suđenje Goranu Hadžiću je otvoreno 16. oktobra 2012. godine. Tim tužilaštva na čijem je čelu Daglas/Douglas Stringer je potrošio 180 od ukupno 185 dodeljenih sati, ispitao 81 svedoka i uveo u spis više od 3.000 dokaznih predmeta. Isto vreme dodeljeno je i odbrani čiji bi dokazni postupak trebalo da počne u roku od četiri meseca od donošenja odluke po pravilu 98bis. Veće belgijskog sudije Delvoa u kojem su još i sudije Barton Hol/Burton Hall sa Bahama i Antoan Mindua/Antoine iz Konga će naknadno saopštiti raspored za izvođenje dokaza odbrane.
Povezani tekstovi
