Odbrana sugeriše da je Goran Hadžić bio “meka struja” u Republici Srpskoj Krajini zbog čega je smatran “izdajnikom” i bio je izložen pritiscima “tvrde linije”. Kako je primena Vensovog plana onemogućila krajinsku policiju da spreči kršenja ljudskih prava
U unakrsnom ispitivanju nemačkog diplomate Herta Arensa/Geert Ahrens, branilac Gorana Hadžića je sugerisao da krajinski Srbi nisu mogli da spreče zločine u Hrvatskoj zato što su sprovodili Vensov plan. Taj plan je predviđao demilitarizaciju a regularna policija je, po braniocu, raspolagala samo ličnim naoružanjem što ih je onemogućavalo da spreče kršenje ljudskih prava. Nemački diplomata je od 1991. do 1996. godine učestvovao u pokušajima sprovođenja različitih mirovnih inicijativa i bio je zadužen za pitanja manjinskih i ljudskih prava.
Arens je rekao da je u više prilika razgovarao sa Hadžićem o kršenjima ljudskih prava u Krajini. On je, kaže Arens, priznao da ima zločina ali je tvrdio da je to “razumljivo” u ratnim uslovima.
Za razliku od drugih srpskih zvaničnika, Hadžić je, po Arensu, bio “mnogo pristupačniji” i tražio je pomoć u razvijanju sistema zaštite ljudskih prava. Na sastanku na Plitvicama u avgustu 1993. godine, Hadžić je rekao da “lično” ne može da isključi rešenje unutar Hrvatske ali da bi ga “javno izražavanje takvog stava dovelo u opasnost”. Branilac je takođe sugerisao da je Hadžić bio izložen pritiscima “tvrde linije” i smatran “izdajnikom” zato što je bio spreman da prihvati sporazume koje je “njegova” skupština odbila.
Budući da je u glavnom ispitivanju tvrdio da je Hadžić bio “taj koji je imao odlučujuću ulogu u pregovorima”, branilac je citirao raniju Arensovu izjavu za koju smatra da to demantuje. U tojizjavi, naime, Arens navodi da je nakon hrvatske operacije Maslenica u januaru 1993. godine Hadžić bio na čelu pregovaračkog tima ali da nije imao vojnog znanja i dolazio je iz zaštićene zone UN Istok koja je daleko od masleničkog mosta. Branilac je sugerisao da je bila mnogo veća uloga Babića i Martića, Hadžićevih prethodnika i naslednika na mestu predsednika RSK ali je Arens ostao pri stavu da je Hadžićeva reč bila “odlučujuća”.
Nemački diplomata je takođe rekao da je Hadžić imao izvesnog poverenja u njega, kao i da je među Srbima vladalo uverenje da Arens nije “srbomrzac”. Potvrdio je da Hadžić tokom razgovora nikada nije rekao da nesrbi treba da budu odvojeni od Srba ili proterani, dodajući da se to međutim, ipak desilo.
Suđenje Goranu Hadžiću nastavlja se sutra iskazom novog svedoka tužilaštva.
Povezani tekstovi
