Branioci Ratka Mladića osporavaju da je vojska učestvovala u zlostavljanjima i ubistvima vlaseničkih Muslimana, kao i da su bili odgovorni za upravljanje logorom Sušica. Bivši zatočenik tog logora ističe da je u logor ulazio “kako se kome ćefnulo” i da su ih ljudi u vojnim uniformama vodili u garnizon i grad na prinudi rad
Branilac Ratka Mladića je na početku unakrsnog ispitivanja Ibre Osmanovića zamerio svedoku što je ulazak JNA u Vlasenicu krajem aprila 1992. godine nazvao “okupacijom”. Osmanović koji je juče svedočio o zlostavljanjima i ubistvima zatočenika u logorima Sušica i Batković , je ostao pri stavu da se radilo o “klasičnoj okupaciji”. Ulaskom JNA, istakao je, došlo je do preuzimanja svih vitalnih funkcija u gradu, naoružan je samo jedan narod, ostali su predali oružje, uveden je policijski čas, ograničeno kretanje. Stvoren je “geto u kojem je nažalost ostao sa porodicom”.
Kao i u ranijim prilikama kada su ispitivali svedoke koji su prošli kroz zatočeničke objekte, branioci su nastojali da dokažu da je policija, a ne vojska, odgovorna za zatvaranje, zlostavljanje i ubistva Hrvata i Muslimana. Svedok je potvrdio da su ga uhapsili policajci i da je policijskim autom odvezli do stanice javne bezbednosti, kao i da su policajci obezbeđivali opštinski zatvor u koji je ubrzo prebačen. Branilac Miodrag Stojanović je sugerisao da je i logor Sušica bio pod kontrolom policije, ukazujući da je upravnik Veljko Bašić bio penzionisani saobraćajac, a komandir logora Dragan Nikolić zvani “Jenki” pripadnik specijalnog odreda policije. Specijalna policija jeste obezbeđivala logor, potvrdio je Osmanović i dodao da se u njega ulazilo “kako se kome ćefnulo”. Ljudi u vojnim uniformama su svakodnevno odvodili oko 40 zatočenika na prinudni rad u garnizonu, dok su osobe u maskirnim uniformama vodili grupe zatočenika na obavljanje različitih poslova po gradu, poput čišćenja ulica.
Branilac Stojanović je pokušavao da utvrdi kontradiktornosti između izjave koju je svedok dao istražiteljima Tribunala i nekoliko izjava koje je prethodno dao organima bezbednosti BiH. Nakon polučasovne rasprave o detaljima smrti Galiba Smajlovića i Dževada Šarića utvrđeno da nema nedoslednosti u svedokovim izjavama.
U najvećem delu unakrsnog ispitivanja branilac se uglavnom bavio pitanjima u vezi sa istorijskom pozadinom sukoba i početkom neprijateljstava u Vlasenici, kao i detaljima svedokovog vojnog roka iz 1984. godine. Sudije su primetile da je takvo ispitivanje “najvećim delom irelevantno”. Predsedavajući sudija je braniocima sugerisao da ubuduće pitanja o kontekstu ostave za kraj ispitivanja, a da se najpre skoncentrišu na suštinu iskaza svedoka.
Povezani tekstovi
