D.I.C. Veritas

Срна, 16.06.2017., СУД БиХ ПРОДУЖИО ЕКСТРАДИЦИОНИ ПРИТВОР ВЕЉКУ БРКОВИЋУ

БЕОГРАД, 16. ЈУНА /СРНА/ – Суд БиХ продужио је екстрадициони притвор држављанину Србије Вељку Брковићу /56/, који је у мају ухапшен на граничном прелазу Вардиште код Вишеграда према потјерници хрватског Интерпола, због наводно почињеног геноцида над Хрватима код Белог Манастира, саопштено је из Документационо-информативног центра “Веритас”.

Брковић, кога по службеној дужности брани адвокат из Источног Сарајева Борислав Јамина, због пребукираности сарајевског затвора смјештен је у затвор у Tребињу, гдје га је прошле недеље посјетио и конзул Србије у Сарајеву Чедомир Лабус.

Према Закону о међународној помоћи у кривичним стварима БиХ, екстрадициони
притвор може трајати 18 дана, с тим да се овај рок може продужити, али не може бити дужи од 40 дана.

Ако замољена држава у предвиђеним роковима не достави екстрадициону молбу и документацију, Суд БиХ би требало да донесе рјешење о укидању притвора лицу чије се изручење тражи, подсјећају из “Веритаса”.

Брковићева родбина и пријатељи претпостављају да му се на терет ставља убиство брачног пара Андрић из Брањиног Врха, хрватске националности, у чијој кући је и живио, а са чијом смрћу нема никакве везе, јер је убицу идентификовало и процесуирало правосуђе Републике Српске Крајине.

Према сазнањима “Веритаса”, тужилаштво у Осијеку 1996. године поднијело је суду у том граду двије оптужнице против укупно 38 лица, међу којима се налази и Вељко Брковић, због кривичног дјела против човјечности и међународног права – геноцида.

Оптуженима се ставља на терет да су од августа 1991. до септембра 1994. године подвргли хрватске цивиле у барањском селу Брањин Врх, као и друге несрбе, свакодневном систематском физичком и психичком злостављању, при чему је убијено 17 Хрвата, а протјерано готово цјелокупно хрватско и несрпско становништво.

У оптужницама се наводи да су оптужени 22. августа 1991. године окупирали барањско село Брањин врх, у којем је као већинско живјело хрватско становништво, у намјери да на том подручју онемогуће останак Хрватима, протјерају их или побију и учине га етнички чистим српским подручјем, те прикључе Брањин Врх и цијелу Барању “великој Србији”.

“Веритас” располаже и подацима да је суд у Осијеку у међувремену од 2005. до 2010. године, након што је кривично дјело геноцида преквалификовано у оружану побуну, која подлијеже амнестији, обуставио поступак против најмање десет лица са ових оптужница.

Брковић је до почетка октобра 1991. живио у родном селу Хркановци код хрватског града Ђаково, одакле је, због рата са породицом, супругом и троје дјеце, избјегао у Брањин Врх, код Белог Манастира, гдје је остао све до припајања тог подручја Хрватској, након чега се доселио у Инђију, гдје је боравио све до хапшења.

Запослен је као возач у земунској фирми “Гамбит” и у тренутку хапшења управљао је камионом ове фирме.

Брковић је и прије хапшења често камионом одлазио у БиХ и није имао никаквих проблема.

На списку Државног тужилаштва Хрватске осумњичених, оптужених
и осуђених пред хрватским правосуђем за ратне злочине са стањем на дан 31. марта 2013. године, међу 1.577 имена, налазило се и име Вељка Брковића.

Брковићеви рођаци потврђују да је знао да се налази на списку процесуираних, али да је вјеровао да Хрвати за њим неће расписати потјерницу, пошто и рођаци убијеног брачног пара знају околности њиховог страдања.

На основу међународних потјерница које је расписао Интерпол у Загребу, широм свијета до сада је ухапшено 166 Срба, од којих су 57 изручени Хрватској.

Од лица која су изручена Хрватској до сада је против 21 поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору.

“Веритас” оцјењује да оволики број обустава поступака против лица са Интерполових потјерница указује на то да Хрватска злоупотребљава Интерпола.

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.