D.I.C. Veritas

СРНА, 22.06.2019, Српска памти: Годишњица тешког злочина над цапрашким Србима

БЕОГРАД, 22. АВГУСТА /СРНА/ – Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих година догодио се на данашњи дан 1991. године, када су хрватске јединице у раним јутарњим часовима у транспортерима са ознакама ЈНА протутњале кроз седам цапрашких српских села и насумице пуцајући на локално становништво убиле 15 цивила, а више десетина ранили.

У њиховом крвавом походу зауставили су их мјештани Брђана, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу, саопштио је данас Документационо-информациони центар “Веритас”.

Најмлађа међу убијенима Жељка Боиновић /23/, по занимању текстилна радница, устријељена је кроз прозор у кући свог дједа Милоша Вранешевића у Tрњанима.

Сви убијени, осим Жељке, били су ожењени и иза њих је остало 32 дјеце, 18 синова и 14 кћери.

Зоран Вранешевић /26/ убијен је накнадно, када је из Београда, гдје је радио као полицајац, пошао оцу на сахрану.

Четворица припадника резервног састава хрватске полиције зауставили су Вранешевића на пункту у Одри, а затим усмртили са три метка и оставили на обали Саве код Старог моста, гдје је пронађен након пет дана.

Послије овог догађаја Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а убрзо затим формирали и општину коју су назвали Цапраг, по подручју на којем се налазе поменута села, са сједиштем у Градуси, која је била у саставу Републике Српске Крајине.

До сада нико није кривично одговарао за злочин у цапрашким селима Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Tрњани.

Кривичну пријаву коју су поднијеле породице убијених против четворице припадника хрватског Збора народне гарде због кривичног дјела ратног злочина над цивилима, Жупанијско државно тужилаштво у Сиску одбацило је у септембру 2006. године.

Суд је одбацио пријаву уз образложење “да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група такозване САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба”.

Тужбе за накнаду штете породица убијених хрватски судови су одбили због застаре и недостатка доказа о учествовању припадника Хрватске војске у том догађају, с тим што је пресуђено да породице држави морају да надокнаде парничне трошкове који се крећу и до више хиљада евра.

Неки од тих поступака доспјели су и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, али их је суд одбацио због протека рока од шест мјесеци између “посљедње истражне радње или њихова сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу” и подношења захтјева том суду.

Према “Веритасовим” подацима, у Сиску и околним мјестима у љето и јесен 1991. године ликвидирано је најмање 118 Срба, од чега 97 цивила, међу којима 11 жена.

Од укупног броја ликвидираних тек их је 40 сахрањено, а за посмртним остацима осталих и даље се трага.

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.