БЕОГРАД, 27. ОКТОБРА /СРНА/ – Србија разоткривање истине о геноциду над српским народом у Хрватској током Другог свјетског рата мора схватити као питање националне безбједности првог реда, изјавио је оснивач њујоршког Института за Холокауст и проучавање геноцида над Србима у Јасеновцу Бери Литучи.
Да истина о страдању Срба од усташа није сакривана, не би вам се догодиле све несреће у ратовима деведесетих, укључујући и изгон народа из Хрватске и са Косова. НАТО се никада не би усудио да бомбардује вашу земљу да претходно нисте сатанизовани у цијелом свијету, дјелимично и својом кривицом”, рекао је Литучи.
Он истиче да узроке дијела проблема српског народа види и у раду Музеја Холокауста у Вашингтону, који је основан 1993. године и данас је највећа институција овакве врсте у свијету.
“Фрањо Туђман као `антифашиста`, посјетио га је исте године, док власти у Београду једноставно нису уочиле проблем”, рекао је Литучи за “Вечерње новости”.
Према његовим ријечима, страдања Срба у поставкама овог музеја су релативизована и готово поништена, док је из њега кренула прича о српском геноциду над Бошњацима у Сребреници.
Литучи је навео да је то очигледан доказ колико је питање геноцида над Србима у Хрватској ствар српске националне безбједности, те додао да Израелци тако третирају Холокауст који су доживјели.
Он наглашава да би српски политичари нарочито у дијалогу са земљама насталим послије распада СФРЈ морају да инсистирају на чињеници да су нацистички режими побили више стотина хиљада Срба у Хрватској и дијелом у БиХ.
“Док не признају своју историјску одговорност, није ни нормално да имате топле односе”, указао је Литучи.
Он наводи да се управо пред очима свијета догађа велика и срамна ревизија историје, у којој злочинац и жртве замјењују мјеста.
Овај универзитетски професор из Бруклина први је у Америци 1997. године основао институцију која се бави страдањима Срба у НДХ. Он је успио да у Парку сјећања на Холокауст у Њујорку постави Спомен-камен посвећен настрадалима у Јасеновцу, а 2019. године и на стратишту Јадовно.
Литучи, који је на овогодишњем Сајму књига у Франкфурту представио своје издање о Јасеновцу на њемачком језику, напомиње да је ово прва књига која говори о Јасеновцу у Њемачкој послије 50-тих година.
“Људи који брину о Парку Холокауста у Франкфурту обећали су да ће наредне године тамо подићи и обиљежје са именом концентрационог логора Јасеновац”, каже Литучи
.
Povezani tekstovi
