Posle 20 godina od Oluje glavno pitanje treba da bude da li je moguće uspostaviti normalan život Srba u Hrvatskoj i normalne odnose dve države, rečeno je danas na tribini “20 godina od operacije Oluja”, koju su organizovali forum ZfD i nedeljnik “Vreme”.
O odnosima Srbije i Hrvatske 20 godina od Oluje
BEOGRAD – Posle 20 godina od Oluje glavno pitanje treba da bude da li je moguće uspostaviti normalan život Srba u Hrvatskoj i normalne odnose dve države, rečeno je danas na tribini “20 godina od operacije Oluja”, koju su organizovali forum ZfD i nedeljnik “Vreme”.
Profesor iz Zagreba Dejan Jović rekao je da su hrvatsko-srpski odnosi u poslednjih 20 godina stalno u najgoroj fazi iz koje nakratko izađu, navodeći da nema dana da se o ratu ne govori u vestima na hrvatskoj televiziji i da liberalno-demokratski razvoj Hrvatske, koja je sada u NATO i EU, koči to što se stalno izmišljaju nepijatelji poput jugoslovenstva, srbofila…
“Začuđuje što i danas u Hrvatskoj imamo rat u vestima i što se ne dozvoljava da on stane”, kaže Jović navodeći da mnogi u Hrvatskoj ne žele da se rat ostavi iza nas.
Kako je naveo, u Hrvatskoj je visok stepen konsenzusa kada je reč o intepretaciji uzroka i posledica dogadaja od pre 20 godina, ali da je to što je Srbija 5. avgust proglasila Danom žalosti i to što je veliki broj zemalja odbio da dođe na vojnu paradu u Zagreb unelo dozu kontroverznosti o “Oluji”.
Jović dodaje da se nedavna izjava hrvatske ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić, za koju je rekao da ne spada u “tuđmanovsku struju”, malo razlikovala od stava HDZ u pogledu značenja 5. avgusta pošto je rekla da Oluju treba proslaviti, jer je Hrvatska tada teritorijalno ujedinjena i slavi mir.
“Niti je tada teritorijalno ujedinjena niti je to proslava mira, jer je neobično slaviti tu operaciju sa stanovišta mira”, rekao je Jović, navodeći da treba promovisati kulturu mira, a ne slavljenje rata koga treba ostaviti iza sebe i ići dalje.
Profesor i jedan od osnivača Srpskog demokratskog foruma Petar Lađević kaže da nema ništa ni od proslave vojne pobede, niti od tugovanja jer je osnovno pitanje da li je moguće uspostaviti normalan život Srba u Hrvatskoj i normalne odnose Srbije i Hrvatske.
“Ti odnosi su bili nikakvi, na momente su imali neku uzlaznu putanju, ali je odmah dolazilo do pada zbog nekih izbora koji su se održavali ili zbog međunarodnih okolnosti”, rekao je Lađević.
Lađević je naveo da je Oluja posledica građanskog rata i da je ona u svesti većine Hrvata neki oslobodilački čin, ali da se postavlja pitanje da li je ta većina Hrvata svesna da je taj čin imao za posledicu progon 250.000 ljudi i da li je Hrvatska država koja je u stanju da poštuje zakone koje je sama donela i garantuje prava Srbima u Hrvatskoj.
“Obe države treba da imaju aktivniju susedsku politiku. Bez toga ćemo biti osuđeni na lošu prošlost i stalno ćemo govoriti o nečemu što je nerešivo”, kaže Lađević navodeći da je Oluja danas produžena drugim sredstvima jer Hrvatska ne poštuje svoje zakone kada je reč o pravima Srba.
Osnivač udruženja Dokumenta – Centar za suočavanje s prošlošću Vesna Teršelić rekla je da su ljudi sa ovih prostora loši u okončavanju ratova još od Drugog svetskog rata, navodeći da je rat u Hrvatskoj bio odbrambeni i građanski ističući značaj suočavanja sa prošlošću.
Teršelić kaže da će Srbija i Hrvatska, dokle god nema volje da se zapiše ime i prezime žrtava i okolnosti pod kojima su stradale, imati problem sa suočavanjem sa prošlošću.
Kako je navela, ni Srbija ni Hrvatska nemaju zakon koji reguliše prava civilnih žrtava i “žrtva i čovek su im na nekom desetom mestu”.
“Ono što se događa je niz simboličkih manifestacija, a nisu utvrđene činjenice i pravosuđe nije uradilo svoj posao kako bi se efikasno procesuirali zločini”, kaže Teršelić.
Drago Kovačević, koji je bio gradonačelnik Knina pred “Oluju”, rekao je da se za rat u Hrvatskoj može reći i da je bio dogovoren jer je, smatra, zajednički zločinački poduhvat Slobodana Miloševića i feranje Tuđaman.
Kovačević je rekao da je priča o etničkom inženjeringu dostigla vrhunac u Kninskoj krajini gde se desilo etničko čišćenje koje je, naveo je, nekadašnji predsednik Hrvatske franjo Tuđman proglasio najvećim uspehom svoje politike.
Među prisutnima na tribini su bili i predsednica D S S Sanda Rašković Ivića, koja je živela u Hrvatskoj, Nataša Kandić iz fonda za humanitarno pravo, istoričar Čedomir Antić…
Povezani tekstovi
