D.I.C. Veritas

e-Veritas, 27.09.2023, Саопштење поводом годишњице убиства Срба у Вариводама (28.09.1995)

Дана 28. септембра 1995, готово два мјесеца по завршетку “Олује”, у селу Вариводе, тада у општини Книн, убијено је девет мјештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивој Берић (69), Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67) и Јован Берић (56). Око или истог дана убијен је и десети мјештанин Варивода, Угљеша Илијашевић (54), чије тијело је касније пронађено у једној густијерни и чијег имена нема на споменику жртвама тога села. Просјечна старост жртава је 67 година.

Мјесец дана раније, 27. августа, у оближњем селу Гошић убијено је седам мјештана такође српске националности: Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75) и Душан Борак (56). Просјечна старост жртава је 70 година.

Сви убијени у оба села били су цивили а у тим селима, ни у вријеме рата ни у вријеме убистава, није било никаквих ратних активности. Остали су зато што нису хтјели напустити своја огњишта и што су повјеровали Туђмановим позивима да свима који нису “окрвавили руке” гарантује имовинску и особну сигурност. А сви су убијени ватреним оружјем из непосредне близине у својим двориштима, на кућним праговима или у кућама.

У намјери прикривања злочина, хрватска полиција их је тајно покопала на книнском гробљу под ознаком “непознат” иако су знали њихов идентитет. Њихова тјела су у прољеће 2001. ексхумирали хашки истражиоци, међу 301 посмртним остатком, колико их је било покопано на Книнском гробљу, сви из времена “Олује” и “постолује”. Породице су их идентификовале 2002. а сахрањени су у родним селима, гдје су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су већ више пута били скрнављени.

Под притиском међународне заједнице и организација за заштиту људских права, ова убиства су релативно брзо процесуирана, тако да је Жупанијско државно тужилаштво у Задру већ 1996. подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника (Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Мијић) због кривичног дјела убиства из користољубља.

Исте године Жупанијски суд у Задру, иако су четворица оптуженика у истрази признали почињење дјела, ослобађа их оптужбе у недостатку доказа. Врховни суд РХ је укинуо првостепену ослобађајућу пресуду и случај вратио на поновно суђење.

Током поновљеног суђења пред Жупанијским судом у Шибенику, заступник оптужбе је 13. фебруара 2002 одустао од оптужнице против свих оптуженика уз образложење да су дошли до сазнања ко би могао да буде починилац убистава у Вариводама и Гошићу, најавивши нову истрагу. Међутим, ни 27 година од злочина, нема ни оптужених ни осуђених за убиства цивила у Вариводама и Гошићу, као ни за многа друга убиства српских цивила у “постолујним” временима у сусједним селима.

По попису становништва у РХ из 1991, у Вариводама је живјело 477 житеља: 472 Србина, два Југословена, један Хрват и двоје осталих. По истом попису у Гошићу је живјело 107 житеља: 106 Срба и један остали. По попису становништва у РХ из 2021, у Вариводама је живјело 61 житељ, а у Гошићу 21 , без података о националној припадности. У Вариводама нема нико млађи од 25 година, док их је 31 млађе од 65, од чега је само четвoро млађих од 40 година. У Гошићу нема нико млађи од 40, док их је четвoро млађих од 65 година.

 

У Београду и Бањалуци, 27.09.2023.

 П Р Е Д С Ј Е Д Н И К

Саво Штрбац

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.