BEOGRAD – Lider radikala Vojislav Šešelj stigao je danas u Beograd pošto ga je Haški sud privremeno pustio na slobodu zbog lečenja, a svojim pristalicama poručio je po dolasku u sedište stranke da ga je Haški tribunal “na brutalan način izbacio iz tamnice”.
“Niti sam tražio, niti su postavljali uslove, već su želeli da me se što pre otarase”, rekao je Šešelj, čiji su govor njegove pristalice često prekidale uz skandiranje “pobeda, pobeda”.
Šeselja su na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla”, gde je sleteo u 13.08, dočekali porodica i veliki broj pristalica, a po sletanju se uputio u sedište stranke u Zemunu.
Pristalice koje su se okupile na aerodromu nosile su srpske zastave, stranačka obeležja i zastave sa likom Šešelja, a svog lidera dočekale uz trubače, četničke pesme i uvrede na račun premijera Aleksandra Vučića.
Na peronu za međunarodne dolaske bila je ogromna gužva, a lidera radikala su osim porodice dočekali i stranački funkcioneri Nemanja Šarović, Zoran Krasić, Nataša Jovanović…
Na aerodromu nije bilo incidenata, a okupljanje su obezbeđivali policija i redari SRS.
Šešelj je pristalicama koje su nosile stranačke zastave i zastave sa njegovim likom sa prozora sedišta stranke rekao da ga je Hašski tribunal privremeno pustio i da će to privremeno trajati sve dok radikali ne obore sa vlasti Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, koje je nazvao “otpadnicima i srpskim izdajnicima” koji su “prodali svoju čast i karakter i postali sluge zapadnih sila”.
On je pristalicama obećao da će rasturiti Haški tribunal, rekao da je vši da je borba trajala nešto duže nego što je očekivao.
Taj sud je “ranjena globalistička zver” koja uništava živote istaknutih srpskih političara i generala, rekao je Šešelj i poručio da se u tribunalu sudi onom najvrednijem u srpskom narodu i to samo zato što su Srbi izriču im drakonske kazne i šalju na robiju.
U Haškom tribunalu sudi se i donose presude protiv velikog broja Srba, “cašnih generala, a sadašnji režim iz Beograda kao i onaj prethodni ćutke to sve posmatraju skrštenih ruku”, naveo je i dodao da kada su “izdajnički naprednjaci” došli na vlast u Srbiji slali su savetnike i ministre u Haški tribunal da zamažu oči, ali nisu postavljali pitanje nelegalnosti tog suda niti su angažovali stručnu javnost da prouče sve presude tog suda i time pokažu, kako je naveo, “kakva je nakarada Haški tribunal”.
Obraćanje Šešelja njegove su pristalice propratile pogrdnim rečima na račun premijera Aleksandru Vučiću, a lider radikala je govor završio rečima “Živela velika Srbija”, uz skandiranje pristalica: “pobeda”, i “Vojo, vojvodo”.
Šešelj je najavio da će sutra biti održana redovna sednica SRS u podne, a da će se u subotu videti na velikom mitingu te stranke na Trgu republike.
Sudsko veće Haškog tribunala donelo je 6. novembra odluku da Vojislav Šešelj bude privremeno pušten na slobodu, a Vlada Srbije prethodno je tribunalu dostavila uslovne garancije za njegovo puštanje.
Vojislav Šešelj je u Haškom tribunalu, u pritvorskoj jedinici tribunala boravio duže od 11 i po godina.
Lider srpskih radikala optužen je za brojne ratne zločine, a optužnica protiv njega podignuta je 14. februara 2003., a u pritvor Međunarodnog suda je prebačen 24. februara iste godine.
Suđenje je počelo četiri godine kasnije, 7. novembra 2007., ali presuda još nije doneta.
Tužilaštvo haškog tribunala oprtužnicom tereti predsednika Srpske radikalne stranke i četničkog vojvodu Vojislava Šešelja za zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini.
Prema poslednjoj, trećoj po redu verziji optužnice, Šešelj je optužen za progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi u istočnoj i zapadnoj Slavoniji, delovima BiH i Vojvodine.
“U javnim govorima, Šešelj je pozivao na proterivanje hrvatskih civila iz delova Vojvodine i tako podsticao sledbenike i lokalne vlasti da se uključe u kampanju progona lokalnog hrvatskog stanovništva”, navodi se u optužnici.
Optužnicom su obuhvaćena masovna ubistva u Vukovaru (255 na Ovčari i šest kod Veleprometa), i u okolini Sarajeva (56 osoba), Mostaru (106 osoba), Nevesinju (53 osobe) i Zvorniku (više od 340 osoba).
Šešelj se tereti i zbog javnih poziva za pritvaranje civila u logore pod nehumanim uslovima, mučenje, premlaćivanje i ubistva, deportacije i prinudno preseljavanje desetine hiljade Hrvata i Muslimana sa tih teritorija i delova Vojvodine i namerno uništavanje njihovih domova, imovine, kulturnih i verskih objekata.
Prema optužnici, Šešelj je kao značajna politička ličnost propagirao ujedinjenje svih srpskih zemalja u homogenu srpsku državu i sam ili sa ostalim iz zajedničkog zločinačkog poduhvata, učestvovao u regrutovanju, formiranju, finansiranju, snabdevanju i usmeravanju srpskih dobrovoljaca povezanih sa SRS, obično nazivanih četnici ili šešeljevci”.
Dalje se navodi da je lično učestvovao u ratnoj propagandi, raspirivanju mržnje prema drugim etničkim grupama i podsticanju na zločine. Lideru SRS se na teret stavlja i da je propagirao rat i pođarivao mržnju prema nesrbima i podsticao svoje dobrovoljce i druge srpske snage da počine zločine.
Tužilaštvo navodi da je Šešelj indoktrinisao doborovljce svojom ekstremističkom retorikom radi uključivanja u nasilno uklanjanje nesrpske populacije sa ciljanih teritorija.
Šešelj se tereti i za učešće u sistematskim i rasprostranjenim napadima na hrvatsko, muslimansko i drugo nesrpsko civilno stanovništvo u Istočnoj i Zapadnoj Slavoniji, Bosni i Hercegovini i Vojvodini.
Do septembra 1993, kada se razišao sa Slobodanom Miloševićem, Vojislav Šešelj je, kako smatra tužilaštvo u Hagu, bio jedan od učesnika u “zajedničkom zločinačkom poduhvatu”.
Cilj zajedničkoj zločinačkog poduhvata bilo je kako se navodi, trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa trećine teritorije Hrvatske, iz većeg dela Bosne i Hercegovine, kao i iz delova Vojvodine.
Optužen je i da je učestvovao u planiranju i pripremi osvajanja gradova i sela i proterivanju nesrpskog stanovništva iz Istočne i Zapadne Slavonije (u opštinama Vukovar i Voćin), kao i iz opština Zvornik i Bosanski Šamac u Bosni i Hercegovini.
Na suđenju u maju 2011, odlučeno je da Šešelj ostaje u pritvoru Haškog tribunala jer je Pretresno veće odbacilo njegov zahtev za oslobađajućom presudom po završetku dokaznog postupka optužbe.
Sudije su bile saglasne da je predočeno dovoljno dokaza na osnovu kojih bi veće razumno moglo da zaključi da su počinjeni zločini progona, ubistva, mučenja, okrutnog postupanja, deportacije, prisilnog premeštanja, bezobzirnog razaranja gradova i sela, uništavanja verskih objekata i pljačke u opštinama u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini, navedenim u optužnici protiv lidera srpskih radikala.
Šešelj je zbog lošeg zdravstvenog stanja pušten privremeno na slobodu, a proces protiv njega ne može da se nastavi pre leta naredne godine.
Povezani tekstovi
