HAG – Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron predstavio je 21. godišnji izveštaj Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (GS UN) u kojem navodi da Tribunal napreduje u dovršavanju poslednjih preostalih slučajeva, te da je manje od 10 krivičnih i žalbenih postupaka ostalo nezavršeno.
Do kraja godine, Tribunal će zaključiti tri žalbena postupka, a prema sadašnjim predviđanjima, do kraja 2015. biće u toku još samo jedan krivični i jedan žalbeni postupak, i to u slučajevima Mladić i Prlić, rekao je Meron predstavljajući juče izveštaj u GS UN.
Haški tribunal treba da završi sa radom do kraja 2015. godine. Savet bezbednosti UN osnovao je 2010. godine Mehanizam za međunarodne krivične sudove, koji ima dva ogranka – jedan za preuzimanje funkcija Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu i drugi za preuzimanje funkcija Haškog tribunala.
Drugi ogranak smešten je u Hagu i postepeno preuzima funkcije Haškog tribunala, a počeo je sa radom 1. jula 2013.
Meron je istakao da je Tribunal fokusiran na smanjenje osoblja što je brže moguće, dok istovremeno obezbeđuje nastavak pravosudnog rada po najvišim međunarodnim standardima, saopštio je danas Haški tribunal.
Tribunal se i dalje suočava sa izvesnim izazovima te su, s obzirom na složenost slučajeva kojima se bavi, neizbežna neka odlaganja, napomenuo je Meron i dodao da je poseban izazov za Tribunal očuvanje morala među osobljem.
Prema njegovim rečima, podrška međunarodne zajednice Tribunalu je inspiracija za članove osoblja i pomaže im da zadrže fokus na dovršavanju preostalih postupaka.
Uprkos izazovima, Tribunal je “nadmašio očekivanja i najvećih optimista među posmatračima” što je dokaz posvećenosti međunarodne zajednice vladavini prava i simbol zajedničke posvećenosti država članica okončanju nekažnjivosti”, primetio je on.
Meron je juče u GS UN predstavio i drugi godišnji izveštaj Mehanizma za međunarodne krivične tribunale, čiji je on predsednik, a koji je uspostavio Savet bezbednosti UN sa zadatkom da sprovodi izvestan broj suštinskih funkcija Međunarodnih krivičnih sudova za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.
U tom izveštaju Meron navodi da su dva najveća izazova za Mehanizam hapšenje osoba protiv kojih je Međunarodni krivični tribunal za Ruandu podigao optužnice i relokacija osoba koje su oslobođene optužbi ili su izdržale kazne, navodi se u saopštenju iz Haga.
Meron je pozvao sve države članice da pomognu glavnom tužiocu u hvatanju preostalih optuženih, istakavši da je važno ostvariti rezultate kakve je i Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju postigao kad je reč o tome.
On je, takođe, objasnio da je za kredibilitet međunarodnih institucija ključno da se oslobođenim osobama obezbedi novo mesto za život, i zatražio od delegacija da o tome razgovaraju sa nacionalnim vladama.
Prema njegovim rečima, Mehanizam će do kraja godine doneti svoju prvu žalbenu presudu, a već je doneo odluke i naloge po nizu drugih pitanja i razmatrao saradnju sa vlastima nacionalnih jurisdikcija.
Meron je istakao da Mehanizam dobro napreduje u preuzimanju relevantnih funkcija i da je, u saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalima za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, već završio ili upravo završava prenos nadležnosti u vezi sa zaštitom svedoka, arhivama i drugim pitanjima.
U tom kontekstu, Meron je zahvalio na saradnji osoblju dva međunarodna tribunala, a međunarodnoj zajednici na podršci, uključujući zemlje domaćine Mehanizma – Tanzaniju i Holandiju.
Haški tribunal i Mehanizam su organizacije koje mogu da služe kao “preteče nove ere u kojoj je poštovanje vladavine prava univerzalno, a koncept nekažnjivosti je postao prošlost”, zaključio je Meron.
Povezani tekstovi
