BEOGRAD – Pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) 3. marta počinje usmena rasprava u sporu između Hrvatske i Srbije po tužbi i kontratužbi za genocid.
Kako nijedna od strana u sporu nije podnela odštetni zahtev prema drugoj državi, sud se tim pitanjem neće ni baviti, već će razmatrati navode tužbe i kontratužbe i utvrđivaće da li su Hrvatska, odnosno Srbija, kao države, izvršile genocid na teritoriji Hrvatske u periodu koji je obuhvaćen tužbom i kontratužbom od 1991. do 1995. godine.
Tek ukoliko presudom bude utvrđeno da je postojala odgovornost pojedine države za genocid, moglo bi da se pokrene i pitanje naknade štete.
Usmena rasprava, koja će trajati mesec dana, zaključno sa 1. aprilom, završnica je spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije. Srbija je kontratužbom odgovorila deset godina kasnije, krajem 2009.
Konačna presuda, na koju ne postoji pravo žalbe, prema očekivanju stručnjaka, mogla bi da bude javno objavljena do kraja ove ili početkom 2015. godine i biće obavezujuća za obe države. O tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije odlučivaće ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hoc sudija iz Srbije i Hrvatske.
To su profesor pravnog fakultetau Beogradu Milenko Kreća i profesor Pravnog falukteta u Zagrebu u penziji Budislav Lukas. Raspravom će predsedavati predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka.
Srpski pravni tim predvodi iskusni pravnik iz Ministarstva spoljnih poslova Saša Obradović, koji je već zastupao Srbiju u sporovima pred MSP. U ime Srbije, na optužbe iz Hrvatske odgovaraće nih svetskih stručnjaka za pitanje genocida, kao što je kanadski profesor Vilijem Šabas.
U timu su još i profesori Andreas Cimerman, Kristijan Tams iz Nemačke koji će se baviti pitanjima nadležnosti suda, dok će se britanski advokat Vejn Džordaš i sprski advokat Novak Lukić posvetiti ispitivanju svedoka.
Prema pisanju zagrebačkih medija, pravni tim Hrvatske čine profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Rijeci Vesna Crnić Grotić, pomoćnica ministra spoljnih poslova Andreja Metelko Zgombić, načelnica u Ministarstvu pravosuđa Jana Špero i profesor medunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu Davorin Lapaš.
Profesor Mirjan Damaška učestvuje u pravnom timu u svojstvu pravnog savetnika, kao i advokati iz Velike Britanije specijalizovani za pitanja međunarodnog prava Džejms Kraford, Filip Sands i Kir Starmer.
Usmenoj raspravi, prethodila je dugogodišnja pisana rasprava koja se odvijala putem podnošenja pisanih podnesaka sudu, kao što su: tužba, odgovor na tužbu, konratužba, odgovor na nju, a sve uz obimnu dokumentaciju na više desetina hiljada stranica.
Svi ti podnesci biće javno objavljeni tek kada počne usmena rasprava pred MSP-om na njegovom sajtu.
Rasprava 3. marta počinje izlaganjem hrvatskog pravnog tima, dok će srpski pravni tim svoje stavove početi da izlaže nedelju dana kasnije, 10. marta.
Najpre će članovi hrvatskog pravnog tima izložiti svoju argumentaciju krećući se u okvirima koje su već predstavili u pisanim podnescima. Prva četiri dana zasedanja suda Hrvatski tim će se osvrnuti na “najjače” dokaze, a predložene svedoke će unakrsno ispitivati sa predstavnicima sprskog pravnog tima.
Obe strane imaju po desetak svedoka a saslušanje pojedinih biće zatvoreno za javnost, ukazauju u MSP-u.
Od 10. marta predstavnici srpskog pravnog tima predstaviće svoje najjače argumente u prilog genocida nad Srbima koje je izvršila Hrvatska država. Deset dana kasnije, 20. marta startovaće druga runda usmene rasprave koja će se okončati 1. aprila.
Narednih meseci sudije će doneti presudu kojom će utvrditi da li su Hrvatska odnosno Srbija izvršile krivičcno delo genocida, podstrekavanje na genocid ili pomaganje u genocidu.
Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula je postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
U njoj se tvrdi da je Beograd odgovoran za “etnicko čišćenje” hrvatskih građana kao “oblik genocida”, zato što je “direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske”.
Navodi se da su zločini počinjeni posebno u Vukovaru, regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije. Prema tvrdnji Hrvatske, u tom periodu ubijeno je oko 10.000 ljudi, dok je više od 7.000 bilo zatvoreno u logorima.
Tokom pisane rasprave, MSP je 2008. odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan da presuđuje, jer u vreme podnošenja tužbe Srbija, odnošno bivša SRJ, nije bila članica Ujedinjenih nacija. Potom je odredio rok 22. mart 2010. godine da Srbija, u skladu sa procedurom, odgovori na navode iz hrvatske tužbe.
Srbija je odgovorila kontratužbom koja se zasniva na istom činjenicnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Osim opisanih zločina nad Srbima u periodu od 1991. do 1995. u Hrvatskoj, kontratužba predočava istorijski kontekst događaja posebno se osvrćući na period od 1941-1945. godine, radi lakšeg razumevanja dogadaja koji su usledili od 1991-1995.godine.
Pored utvrđivanja da li je počinjen genocid u Hrvatskoj od strane jedne ili druge države u sporu, jedno od pitanja koja će sud utvrđivati na zahtev Srbije, je pitanje vremenske nadležnosti za odlučivanje. Naime, Srbija osporava nadležnost suda za odlučivanje o događajima koji su se desili od1991. do 27. aprila 1992. godine kada je formirana SRJ, a čiji je pravni sukcesor Srbija.
Kada je 2008. godine sud procenio da je naležan za odlučivanje u tom sporu on nije rešio pitanje vremenske nadležnosti , jer je ocenio da je to vezano za sadržinu spora.
Povezani tekstovi
